Zapošljavanje mladih u Srbiji: Potreba za sistemskim promenama, preko 75 hiljada nezaposlenih mladih

0
79
Ilustracija: Olga Đelošević, Oblakoder

Izlazak na tržište rada, a pre svega pronalazak barem jednog oglasa koji u sebi ne sadrži nemoguće uslove koje mlada osoba treba da ispunjava je veoma težak, možda čak i nemoguć zadatak.

Minimum dve godine radnog iskustva, a pored toga i volonterskog iskustva, diploma, fleksibilnost, su samo neka od očekivanja koje kompanije imaju za svoje kandidate, dok se kao šlag na tortu dodaje plata koja jedva zadovoljava osnovne potrebe. 

Prema anketi koju je sproveo omladinski magazin Oblakoder, gotovo 70 odsto ispitanika je istaklo da se kao prva prepreka pri (ne)dobijanju željenog posla javlja nedostatak radne prakse i godina iskustva. Time dolazimo do upoznavanja sa jangizmom – fenomenom odbijanja mladih na osnovu nedostatka prethodnog iskustva, posebno pri pronalaženju prvog posla, koji je poznat i kao “Tvoje vreme tek dolazi”, “Još si mlad/a” i slično. Ovaj sve češće zastupljen fenomen istovremeno predstavlja i vid diskriminacije kojim se vrše određena prava.

Nasuprot tome, tu je i fenomen ejdžizam, poznat i kao “Tvoje vreme je odavno prošlo”. Jedan od razloga zašto godine starosti mogu uticati na diskriminaciju pri zapošljavanju je stereotipno razmišljanje. Neravnopravnost koju osećaju stariji najčešće proizilazi iz toga što ih poslodavci posmatraju i tretiraju kao da više nisu sposobni za obavljanje određenih zadataka, da ih je “vreme pregazilo” i da su nedovoljno tehnološki obučeni.

Bez obzira da li je reč o jangizmu ili ejdžizmu, činjenica je da diskriminacija na osnovu godina predstavlja kršenje ljudskih prava, a više o ovim fenomenima možete pročitati OVDE.

Iako problematični, jangizam i ejdžizam nisu jedine prepreke na tržištu rada koje dovode do povećanja nezaposlenosti i koje doprinose sve poznatijem putu “od prve plate do emigracije”. Kao česte pojave sa kojima se mladi u Srbiji od trenutka kada izađu na tržište rada suočavaju su i poslovi u inostranim kompanijama i kol centrima, promenljive smene, honorarni ugovori i ugovori na određeno vreme, niske plate, nestabilni angažmani, duge smene, angažman na više projekata, prekvalifikovanje i ekonomska migracija.

Kao posledica svih ovih faktora, mladi u Srbiji čine skoro petinu evidentiranih nezaposlenih lica u Srbiji, a oni koji su zaposleni, većinom nisu zadovoljni svojim poslom i uslovima koji im isti pruža. 

Zabrinjavajuće je da preko 30 odsto mladih na zaposlenje čeka duže od dve godine, te da je polovina mladih spremna da radi i druge poslove u odnosu na ono za šta su se školovali, što je činjenica koja opovrgava neretko popularne stereotipe da su mladi nefleksibilni ili lenji u radu. 

Takođe, Oblakoder je sproveo anketu među mladima između 18 i 35 godina, koja je pokazala da skoro polovina, tačnije 46 odsto mladih radi više od jednog posla, dok se polovina bavi poslom za koji se školovala, a polovina ne.

Najveći broj zaposlenih mladih radi na ugovoru o radu na neodređeno vreme, ali je zabrinjavajuće to što skoro petina (19%) mladih radi na crno, odnosno bez ugovora. Poseban problem predstavlja činjenica da, kako bi mladi aplicirali za posao, uglavnom je potrebno prethodno iskustvo – koje, ako aplicirate za prvi posao u životu, je nemoguće imati.

– Na velikom broju konkursa za posao se traži neko prethodno iskustvo, što za mlade ljude predstavlja veliku prepreku, s obzirom na to da Srbija još uvek nema usvojen Zakon o radnim praksama, te je sticanje iskustva najčešće zasnovano na volonterskom iskustvu i neretko kršenju osnovnih radnih prava mladih, kao što je prekovremeni i potplaćeni posao, ističe Milica iz KOMS-a.

Iako usled delovanja različitih faktora poput sive/crne zone ekonomije (“rad na crno”) nije moguće dobiti potpuno realnu i preciznu sliku broja nezaposlenih, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u maju 2023. godine, registrovano je 409.791 nezaposlenih lica, od kojih 75.526 mladih, te mladi čine 18,4 odsto evidentiranih nezaposlenih u Srbiji.

Pored gore pomenutih, kao jedan od većih problema zbog čega mladi ne mogu lako da pronađu poslove po završetku studija nameće se „zakržljalost“ obrazovnih programa visokoškolskih ustanova u Srbiji. 

Prema svedočenjima mladih, mnogi fakulteti ih ne pripremaju za tržište rada, već se fokusiraju na čitanje, računanja ili zadatke koji su korisni, ali ne i presudni za rad.

– Obrazovni sistem u Srbiji ima puno mana, a jedna od njih je da ne prate trendove na tržištu rada, tako da mladi pronalaze sebe i grade karijeru uprkos formalnom obrazovanju, a ne zahvaljujući njemu. To jasno vidimo iz plana i programa predmeta u srednjim školama koji potpuno ignorišu pojave novih industrija i novih medija koji su sjajna platforma za veoma uspešne karijere u budućnosti, kaže Dimitrije iz Nove ekonomije.

Čak 29 odsto mladih ne zna da li će pronaći posao nakon završetka studija, dok 30 odsto mladih smatra da se neće zaposliti u skorije vreme. S druge strane, preko 30 odsto mladih smatra da im naučeno u sistemu obrazovanja neće pomoći prilikom pronalaženja posla.

U nedostatku efikasnih rešenja i dostojanstvenih životnih uslova, koji su uzrokovani ekonomskom pozicijom, veliki broj mladih iz Srbije u nekom trenutku reši da emigrira. Milica Borjanić ističe da su pitali mlade i da li planiraju da se isele iz zemlje, a da rezultati kažu da 22,3 odsto njih to već planira, dok je 26,7 odsto njih odgovorilo da planira, ali da još nije ušlo u sam proces planiranja. Ona naglašava da, kao glavni razlog zašto bi se odselili iz Srbije, mladi ističu viši životni standard (32%).

Bez obzira o kojem problemu ili faktoru je reč, krajnjeg rešenja neće biti bez potpunog angažovanja, što znači da je važno da svi društveni akteri, uključujući vladu, poslodavce i obrazovne institucije aktivno učestvuju u promeni ove situacije. Izmena zakona može biti jedan korak, ali je takođe potrebna promena svesti i kulture na nivou društva.

Za kreiranje ovog teksta korišćeni su sledeći izvori:

  1. Jangizam i ejdžizam: Nevidljive prepreke na tržištu rada
  2. Od prve plate do emigracije
  3. Šta mladi treba da znaju kada izlaze na tržište rada?