Za izlazak iz nasilja ključno informisanje i osnaživanje žena

0
43

Povodom 15. oktobra, Međunarodnog dana seoskih žena, Bečejsko udruženje mladih (BUM) koristi priliku da skrene pažnju javnosti na položaj žena u ruralnim sredinama i na probleme sa kojima se one suočavaju u svakodnevnom životu.

Samo ove godine, besplatne usluge i programe za podršku ženama u okviru BUM-ovog projekta „Ka unapređenoj bezbednosti žena u opštini Bečej“ koristilo je oko 300 žena u šest sela opštine Bečej.

Žene iz ruralnih područja smatraju se ranjivom grupom stanovništva, a njihov nepovoljan socioekonomski položaj, u poređenju sa muškarcima, ogleda se u težem pristupu resursima, nižem nivou obrazovanja, manjim šansama za održivo zapošljavanje i različitim oblicima diskriminacije, navodi se u saopštenju Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova.

Žene sa sela ne učestvuju ravnopravno na pozicijama vlasti i u donošenju odluka na svim nivoima. Kućni poslovi i briga o deci skoro su isključivo poslovi kojima se bave žene, uz intenzivni rad u poljoprivredi, dok u organizaciji gazdinstva uglavnom imaju ograničeni pristup prihodima, imovini i odlučivanju. U Srbiji, većinu ljudi čiji su glavni izvori prihoda od zarada i prihodi od imovine čine muškarci, dok žene čine većinu osoba čiji su glavni izvori prihoda – penzija i socijalna davanja, ističe se u saopštenju.

Pored manjeg vlasništva nad privatnim resursima poput zemlje, obradivog zemljišta i nepokretnosti (žene na selu vlasnice su gazdinstava u Srbiji u samo 12 odsto slučajeva), utiče i neadekvatan pristup uslugama u zajednici koje bi povećale njihove šanse na tržištu rada (usluge nege i brige o deci, bolesnima i starijima), prevoz, pristup informacijama o pravima i dostupnim vidovima podrške, pristup informacionim tehnologijama, pristup znanjima i programima doživotnog učenja, koji bi stvorili šanse za održivo zapošljavanje, samozapošljavanje, zadrugarstvo i socijalno preduzetništvo.

U završnici projekata „Ka unapređenoj bezbednosti žena u opštini Bečej“

Žene iz svih šest sela opštine Bečej imale su priliku ove godine besplatno da pohađaju kurseve šivenja, jezika sredine, knjigovodstva, pisanja biznis plana i kancelarijskog poslovanja. U okviru projekta za seoske žene organizovano je i psihološko savetovalište, dok su stručnjakinje Centra za socijalni rad Bečej na radionicama u mesnim zajednicama predstavljale ulogu i značaj te ustanove u sistemu zaštite žena od nasilja.

Projekat „Ka unapređenoj bezbednosti žena u opštini Bečej“ sprovodi Bečejsko udruženje mladih uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena UN Women u Srbiji, u saradnji sa Ambasadom Kraljevine Norveške u Beogradu.

Najvažnija poruka poslata sa svih tih kurseva, radionica, sastanaka jeste da žena ima pravo na odluku, od toga da se usavršava, da se zaposli, da privređuje, do toga da nasilju kaže ne, kaže Ana Aćimov iz projektnog tima.

Naša je želja bila da ženama sa sela omogućimo besplatno usavršavanje koje kasnije može da rezultira zaposlenjem ili nekom drugom vrstom privređivanja. Mi smo pokušali da na ovaj način, pre svega, okupimo žene sa sela, jer u svakom selu naše opštine postoji za to prostor, najčešće u okviru mesne zajednice i omladinskih klubova, a vidimo da postoji i volja za tim da se one druže i rade na sebi, objašnjava Aćimov.

Projektom je planirano skoro 300 radionica od kojih je ostala još po koja.

– U narednim danima završavamo sa organizacijom radionica, a nakon toga planiramo posete poslodavcima sa teritorije naše opštine. Na taj način naše polaznice direktno mogu da se upoznaju sa tržištem rada i da stupe u kontakt sa poslodavcima. Pored toga, projektni tim će sa nadležnima u lokalnoj samoupravi sumirati rezultate i potom na osnovnu njih predstaviti preporuke za unapređenje položaja žena u našoj opštini, dodaje Aćimov.

Zaposlena žena, žena koja ima prihode, koja se druži, samostalnija je i lakše se zauzima za sebe, ističe Hajnalka Pece, polaznica kursa šivenja u Bačkom Petrovom Selu.

– Kursevi poput ovog koji sam ja pohađala služe i za to – da žena vidi da nije sama u svojim problemima, da slične ili iste probleme imaju i druge i da ti problemi moraju da se reše, navodi Pece.

Poseban izazov za projektni tim bio je da dopre do žena koje su višestruko marginalizovane.

– Važno je da žene sa sela imaju dostupne usluge u svojoj zajednici, u svom selu, i da se one pružaju kontinuirano, kao i da budu u što manje formalnom obliku. Žrtva nasilja može biti bilo koja žena, to ne zavisi ni od materijalnog statusa, ni od obrazovanja. Mi moramo da dođemo do svih žena u selima kojima je potrebna naša podrška, prokomentarisala je Katarina Stojisavljević, psihološkinja i savetnica u Besplatnom psihološkom savetovalištu.

Važno je omogućiti seoskim ženama da se informišu o mogućnostima i pravima iz oblasti socijalne zaštite, i da, ukoliko trpe nasilje, tome pokušaju da se odupru. U tom je slučaju važno da one znaju kome mogu da se obrate ukoliko im treba savet, podrška i pomoć.

Neophodna je sistemska podrška ženama sa sela 

Iako svojim radom mnogo doprinose poljoprivrednoj proizvodnji, istraživanja su pokazala da žene na selu dobijaju mnogo manje finansijske pomoći i mnogo manje koriste mogućnosti koje nudi poljoprivredna politika. Korisnici mera poljoprivredne politike većinom su poljoprivrednici sa većim farmama, obrazovaniji i mlađi, a to su obično muškarci, dok su žene te koje su manje obrazovane, s manjim farmama i starije životne dobi.

Više od polovine žena sa sela formalno je nezaposlena, neke od njih nemaju ni zdravstveno osiguranje, a u starosti neretko žive na rubu egzistencije. Od početka pandemije korona virusa dodatno su marginalizovane time što je povećan obim neplaćenog kućnog rada i poslova staranja o porodici, što ih je dovelo u situaciju od povećanog rizika od nasilja u porodici.

Postojeća podrška ženama u poljoprivredi i u ruralnom razvoju je još uvek nedovoljna i neophodno je da se zameni sistemskom podrškom koja doprinosi održivim promenama i poboljšanju kvaliteta svakodnevnog života na selu.

Politikama Pokrajinske vlade predviđeni su posebni programi i mere za unapređenje položaja žena i ekonomskog osnaživanja ranjivih grupa. Jedna od mera jeste svakako rodno odgovorno budžetiranje koje se u AP Vojvodini primenjuje od 2015. godine. Cilj ovakve javne politike jeste ugrađivanje rodne perspektive u kreiranje budžeta na svim nivoima vlasti, njegovu procenu i analizu i restruktuiranje prihoda i rashoda u cilju ravnomerne raspodele sredstava, sa ciljem zadovoljavanja potreba i žena i muškaraca, naročito marginalizovanih društvenih grupa kao što su žene na selu.

Petnaesti oktobar je ustanovljen kao Međunarodni dan seoskih žena na Konferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu 1995. godine, kada se i naša vlada obavezala da ženama na selu obezbedi ravnopravan pristup i potpuno učešće u strukturama vlasti, i učini vidljivim njihove potrebe i mogućnosti u kreiranju razvojnih politika sela.