Iako je volontiranje značajno za jednu zajednicu, podstiče aktivizam i udruživanja mladih, u Srbiji je slika ipak drugačija. Počevši od toga da se volontiranje posmatra kao neplaćeni rad, što dovodi do eksploatacije i manipulacije mladih, dolazi se i do podatka da 84 odsto mladih nije upoznato sa Zakonom o volontiranju.
Svetski indeks davanja za 2021. godinu pokazuje da se Srbija nalazi na 113. mestu od 114 zemalja po učešću u volontiranju. Budući da institucije ne vode evidenciju o volonterima i volonterkama, već samo o organizatorima, detaljniji podaci nisu poznati, navedeno je u istraživanju „Ljudska prava mladih u 2021. godini“ koji je sproveo Beogradski centar za ljudska prava.
Takođe, podaci iz Indeksa razvoja mladih za 2020. godinu svrstavaju Srbiju na 113. mesto od 181 zemlje po političkom i građanskom učešću mladih, gde je jedan od indikatora vreme koje su osobe od 15 do 29 godina starosti istakle da provode u volontiranju.
Istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije nam pokazuje da 80 odsto mladih ispitanika nikada nije volontiralo, dok je svega 20 odsto nekada ili trenutno volontira. Postavlja se pitanje – šta je to što destimuliše mlade?
Šta kaže Zakon o volontiranju?
Zakon o volontiranju postoji već 11 godina i u njemu je prepoznat značaj volontiranja. Zakon predviđa podelu volontiranja na kratkoročno i dugoročno, a volontiranje definiše kao „organizovano dobrovoljno pružanje usluge ili obavljanje aktivnosti od opšteg interesa, za opšte dobro ili za dobro drugog lica, bez isplate novčane naknade ili potraživanja druge imovinske koristi, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno“.
Problem, pre svega, nastaje zbog toga što mladi nisu upoznati sa Zakonom o volontiranju. Zašto je ovo bitno? Zato što volonteri i volonterke ne poznaju svoja prava i obaveze što ostavlja prostora za iskorišćavanje i manipulaciju mladih.
Kako se tretira volontiranje u Srbiji?
Volontiranje se u Srbiji tretira kao neplaćeni rad, a ne kao oblik građanskog učešća. Iz toga proizilazi česta pojava u kojoj vidimo da poslodavci često koriste volontere kako bi zamenili rad plaćenih zaposlenih radnika, što možemo primetiti u izveštaju. Na ovu vrstu eksploatacije su posebno ranjivi mladi, obrazovani stručnjaci.
Nepostojanje okvira kojim bi se vrednovalo i priznalo volontersko iskustvo od strane nadležnih organa jeste jedan od glavnih faktora koji destimuliše mlade ljude.
Do sada pravni okvir nije podsticao volontiranje i prepoznavao važnost angažovanja volontiranja i prikupljanje podataka o volonterima/kama i njihovim radnim satima. Pozitivne promene u Nacrtu Zakona o volontiranju ogledaju se u uvođenju obaveze Ministarstva da objavljuje godišnje statističke podatke o volontiranju, što uključuje i broj volonterskih sati i podatke o volonterima/kama po godinama i polu.
Iako Novi Zakon zadržava promovisanje volontiranja među decom i mladima, za podsticajno okruženje za volontiranje nije dovoljno samo da ono bude predviđeno zakonskim rešenjima, već i da svi akteri postupaju u dobroj veri i sprovode zakone.
Na šta da obratiš pažnju?
Ako volontiraš ili planiraš da počneš, upoznaj se sa Zakonom o volontiranju! Na ovaj način smanjiće se prostor za eksploataciju i mogućnost da tvoja prava budu uskraćena.
Upoznaj se sa svojim pravima kao volonter/ka i ne zaboravi na Ugovor o volontiranju. Organizator/ka volontiranja je dužan da ispoštuje tvoja prava, te će biti zakonom kažnjen za kršenje istih. Veoma je bitno da poznaješ svoja prava i obaveze, i da imaš u vidu da volontiranje nije neplaćeni rad, već dobrovoljno učešće u aktivnostima za opšte dobro!
Izvor: Izveštaj „Ljudska prava mladih u 2021. godini“
