U 21. veku, u vreme tehnologije i onlajn poslova, naš sugrađanin Ivan Kovačev odlučio je da se bavi jednim od najstarijih zanata na svetu. Njegov hobi od skoro je postao i jedan od njegovih izvora zarade, a želja za izradom noževa javila se, kako nam je ispričao, u nedostatku kvalitetnih sečiva još dok je radio samo kao mesar, te je odlučio da sam oštri, a kasnije i izrađuje svoje noževe.
– Po struci sam mesar i bavim se obradom mesa, ali nisam bio zadovoljan noževima koje su mi oštrili drugi majstori, pa sam rešio da kupim prvu mašinu za oštrenje noževa i polako počeo da učim kako da samostalno naoštrim nož. Kada sam savladao tehniku oštrenja, odlučio sam da napravim svoj prvi nož, gledajući tutorijale na Jutjubu.
Nakon što je ovaj samouki zanatlija bacio dvadesetak noževa, izradio je prvi kojim je bio zadovoljan, a sitne greške, kako kaže, danas su mu motivacija da razvija zanat.
– Kada sam napravio prvi nož kojim sam bio zadovoljan, znao sam da treba da idem dalje. Svakim napravljenim nožem, majstor se usavršava, jer kada završi nož i pogleda ga i uoči sve sitne greške koje treba da popravi, i to je ono što me je teralo da idem i dalje.
U izradi noževa naš sagovornik koristi različite materijale od kojih zavisi cena krajnjeg proizvoda, a najdraži deo u izradi, po njegovim rečima, jeste drška noža koja mu daje poseban izgled.
– Što se tiče izrade samog noža potrebno je parče čelika otprilike standardne dužine noža. U izradi koristim razne čelike, kao što su ugljenični ili nerđajući čelik. Njihova cena nije ista, a najviše zavisi i od toga gde ih nabavljam. Kupujem i na domaćem tržištu, ali uzimam i iz inostranstva. Što se tiče drške, koristim drvo i veštačke materijale: orah, fosilni hrast, dud i slično.
Naš sagovornik veruje da od ovakvog zanata u Srbiji može da se živi, iako je njemu izrada noževa trenutno dodatni posao.
– Kao što sam već naveo, ja sam mesar po struci, tako da mi je ovo trenutno dodatni posao, a zaradu od izrade noževa uglavnom trošim na alat i novi materijal. Verujem da može da se živi lepo od ovog zanata, a trenutnim obimom posla sam zadovoljan.
Kovačev je još jedan dokaz da internet, osim za zabavu, i te kako može poslužiti kao dobar izvor veština i znanja, posebno kada su u pitanju stari zanati koji retko gde mogu da se nauče.
– Za ovakve stvari je potrebno vreme, bitno je samo ostati istrajan u onome što želite i rezultati će doći sami, poručio je naš sagovornik mladim ljudima koji imaju želju da se bave starijim zanatima.
Intervju pripremio Andrija Dimitrov.
Tekst nastao u okviru obuke za omladinske novinare „Pokreni mehanizam!“ koju sprovodi Bečejsko udruženje mladih. Projekat se realizuje uz podršku opštine Bečej u okviru Konkursa za finansiranje programa udruženja u oblasti omladinske politike iz budžeta opštine Bečej za 2021. godinu.
