Međunarodni dan zaštite podataka o ličnosti obeležava se 28. januara sa ciljem da informiše građane o tome šta su podaci o ličnosti, kako ih zakon štiti i na koji način se ti podaci mogu obrađivati.
Tim povodom, u toku je „Nedelja privatnosti“ koju organizuju Partneri Srbija, Share fondacija, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Udruženje Da se zna, Udruženje Atina i Beogradska otvorena škola u okviru koje se održava serija online događaja.
U petak, 29. januara, zainteresovani mogu pratiti na online panel na temu privatnosti i zaštite podataka o ličnosti LGBT zajednice. Tom prilikom biće predstavljena i publikacija „Pravo da vas ostave na miru – Vodič o zaštiti podataka o ličnosti kvir zajednice“, udruženja „Da se zna!“.
Šta su podaci o ličnosti?
Podatak o ličnosti je svaka informacija na osnovu koje se može utvrditi identitet jednog lica, posredno ili neposredno. To mogu biti, na primer, ime i prezime, JMBG, podaci o lokaciji odnosno kretanju, podaci iz telefonskih listinga i logova, broj bankovnog računa, pa čak i snimak sa nadzorne kamere na kome je moguće prepoznati osobu.
Obrada podataka o ličnosti je svaka radnja koja se sprovodi nad podacima o ličnosti – prikupljanje, kopiranje, ustupanje podataka drugim licima, itd. Primeri obrade ličnih podataka su: uvid u ličnu kartu, tonski ili video zapis/snimak osobe, prikupljanje raznih vrsta ličnih podataka (JMBG, adresa, podaci o zaposlenju) za potrebe otvaranja računa u banci, itd.
Da li možete povući saglasnost za obradu podataka o ličnosti?
Kada se za obradu podataka zahteva saglasnost lica, prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, osoba koja prikuplja podatke je dužna da pruži osnovne informacije o sebi, i da licu čije podatke uzima objasni svrhu obrade, vrstu podataka koje prikuplja, pruži informacije o pravnom osnovu obrade, sa kim rukovalac potencijalno deli podatke, o roku u kojem će podaci o ličnosti biti čuvani, o pravima lica povodom obrade podataka, kao i o tome da li obrada podataka podrazumeva automatizovanu obradu podataka i profilisanje.
Ove informacije moraju da se prezentuju osobi na koje se podaci odnose pre traženja saglasnosti za obradu podataka. Kada su razni sajtovi i aplikacije u pitanju ove informacije se najčešće nalaze u okviru politike privatnost sajta/aplikacije. Saglasnost se često daje čekiranjem opcije accept (prilikom prvog pristupa sajtu, ili nakon preuzimanja aplikacije) i na taj način lice potvrđuje da se slaže, odn. pristaje na uslove korišćenja apliakcije/ sajta. Isto tako, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti kaže da lice na koje se podaci odnose može u bilo kom trenutku povući datu saglasnost. Ovo znači da se uvek možete obratiti rukovaocu koji obrađuje vaše podatke i zahtevati od njega da prekine obradu tih podataka.
Koja su sve prava lica čiji se podaci obrađuju možete čitati OVDE.
Kome se obratiti ako neko nezakonito obrađuje vaše podatke?
Ukoliko sumnjate da se vaši podaci o ličnosti nezakonito obrađuju možete se zahtevom obratiti rukovaocu da vam dostavi informacije u vezi sa obradom vaših ličnih podataka. Postupajući po tom zahtevu, ova osoba je dužna da vam na jasan i razmljiv način dostavi sve informacije u vezi sa obradom vaših podataka (koje vrste podataka obrađuje, u koje svrhe, koliko ih čuva, da li ih deli sa nekim itd.).
On je dužan da odgovori na vaš zahtev u roku od 15 dana, a ukoliko to ne učini, možete se obratiti Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pritužbom. Ukoliko rukovalac odgovori na zahtev, a vi procenite da nisu ispunjeni uslovi za zakonitu obradu podataka, možete zatražiti brisanje podataka, u skladu sa pravilima utvrđenim članom 30. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
