Šta su podaci o ličnosti, kako se obrađuju i koja su naša prava?

0
38
Foto: Pixabay

Međunarodni dan zaštite podataka o ličnosti obeležava se 28. januara sa ciljem da informiše građane o tome šta su podaci o ličnosti, kako ih zakon štiti i na koji način se ti podaci mogu obrađivati.

Tim povodom, u toku je „Nedelja privatnosti“ koju organizuju Partneri Srbija, Share fondacija, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Udruženje Da se zna, Udruženje Atina i Beogradska otvorena škola u okviru koje se održava serija online događaja.

U petak, 29. januara, zainteresovani mogu pratiti na online panel na temu privatnosti i zaštite podataka o ličnosti LGBT zajednice. Tom prilikom biće predstavljena i publikacija „Pravo da vas ostave na miru – Vodič o zaštiti podataka o ličnosti kvir zajednice“, udruženja „Da se zna!“.

Šta su podaci o ličnosti?

Podatak o ličnosti je svaka informacija na osnovu koje se može utvrditi identitet jednog lica, posredno ili neposredno. To mogu biti, na primer, ime i prezime, JMBG, podaci o lokaciji odnosno kretanju, podaci iz telefonskih listinga i logova, broj bankovnog računa, pa čak i snimak sa nadzorne kamere na kome je moguće prepoznati osobu.

Foto: Pixabay

Obrada podataka o ličnosti je svaka radnja koja se sprovodi nad podacima o ličnosti – prikupljanje, kopiranje, ustupanje podataka drugim licima, itd. Primeri obrade ličnih podataka su: uvid u ličnu kartu, tonski ili video zapis/snimak osobe, prikupljanje raznih vrsta ličnih podataka (JMBG, adresa, podaci o zaposlenju) za potrebe otvaranja računa u banci, itd.

Da li možete povući saglasnost za obradu podataka o ličnosti?

Kada se za obradu podataka zahteva saglasnost lica, prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, osoba koja prikuplja podatke je dužna da pruži osnovne informacije o sebi, i da licu čije podatke uzima objasni svrhu obrade, vrstu podataka koje prikuplja, pruži informacije o pravnom osnovu obrade, sa kim rukovalac potencijalno deli podatke, o roku u kojem će podaci o ličnosti biti čuvani, o pravima lica povodom obrade podataka, kao i o tome da li obrada podataka podrazumeva automatizovanu obradu podataka i profilisanje.

Ove informacije moraju da se prezentuju osobi na koje se podaci odnose pre traženja saglasnosti za obradu podataka. Kada su razni sajtovi i aplikacije u pitanju ove informacije se najčešće nalaze u okviru politike privatnost sajta/aplikacije. Saglasnost se često daje čekiranjem opcije accept (prilikom prvog pristupa sajtu, ili nakon preuzimanja aplikacije) i na taj način lice potvrđuje da se slaže, odn. pristaje na uslove korišćenja apliakcije/ sajta. Isto tako, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti kaže da lice na koje se podaci odnose može u bilo kom trenutku povući datu saglasnost. Ovo znači da se uvek možete obratiti rukovaocu koji obrađuje vaše podatke i zahtevati od njega da prekine obradu tih podataka.

Koja su sve prava lica čiji se podaci obrađuju možete čitati OVDE.

Kome se obratiti ako neko nezakonito obrađuje vaše podatke?

Foto: Pixabay

Ukoliko sumnjate da se vaši podaci o ličnosti nezakonito obrađuju možete se zahtevom obratiti rukovaocu da vam dostavi informacije u vezi sa obradom vaših ličnih podataka. Postupajući po tom zahtevu, ova osoba je dužna da vam na jasan i razmljiv način dostavi sve informacije u vezi sa obradom vaših podataka (koje vrste podataka obrađuje, u koje svrhe, koliko ih čuva, da li ih deli sa nekim itd.).

On je dužan da odgovori na vaš zahtev u roku od 15 dana, a ukoliko to ne učini, možete se obratiti Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pritužbom. Ukoliko rukovalac odgovori na zahtev, a vi procenite da nisu ispunjeni uslovi za zakonitu obradu podataka, možete zatražiti brisanje podataka, u skladu sa pravilima utvrđenim članom 30. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.