Rezultati analize u okviru projekta „Budućnost slobode informacija u Srbiji“

0
31

U okviru projekta „Budućnost slobode informacija u Srbiji“ sproveli smo analizu koja je imala za cilj da proveri na koji način, sa jedne strane, prekršajni sudovi i tužilaštva tumače Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kao i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, a sa druge strane, kakav je epilog postupaka po prijavama Državne revizorske institucije pred organima u sistemu pravosuđa u Republici Srbiji.

Neujednačena praksa postupanja sudova i tužilaštava po pitanju obaveštavanja javnosti o odlukama koje donose u postupcima protiv, najčešće, funkcionera, a sve kroz prizmu primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka ličnosti, iako postoje obavezujući akti poput Pravilnika o zameni i izostavljanju podataka u sudskim presudama Vrhovnog kasacionog suda, ali koji se ne primenjuje u odgovarajućoj meri, te postupanja sa podacima o ličnosti koji su daleko od odgovarajućih, nikako, kažu iz Bečejskog udruženja mladih, ne može da ohrabri. O svemu ovome bilo je reči na sastanku sa predstavnicima sudova u Bečeju, kojima je predstavljen nacrt istraživanja.

-Veliki broj prekršajnih sudova i tužilaštava ne primenju zakone na dobar način. Iako smo svima uputili iste zahteve za pristup informacijama od javnog značaja i tražili kopije okončanih predmeta, odgovori se razlikuju gotovo od suda do suda, od tužilaštva do tužilaštva. Pored toga, u ovom istraživanju nismo uspeli da prikupimo podatke o krivičnim postupcima u realnom i očekivanom broju, pre svega zbog toga što se postupci pred sudovima nisu ni vodili, jer su ih tužilaštva odbacila ili su zastarela, a sa druge strane, mnoga tužilaštva nisu želela da nam dostave pravnosnažne presude na način na koji je to trebalo, rekao je Aleksandar Đekić, predsednik Bečejskog udruženja mladih.

Državni revizori su tokom 2018. godine utvrdili da je u 209 kontrola korisnika javnih sredstava iznos nepravilnosti 217 milijardi dinara. Od početka rada državni revizori su podneli više od 2.100 prekršajnih prijava i 260 krivičnih prijava. Ono što je analiza BUM-a takođe pokazala jeste da je kaznena politika na niskom nivou, da se većina prijava još kod tužilaštva odbaci, a da je situacija vrlo slična i kad se pokrene postupak pred sudom. Odatle i interesovanje istraživačkog tima za ovu temu.

Uvideli smo da je politika kažnjavanja blaga – uglavnom budu izrečene minimalne kazne, ako do postupka uopšte i dođe. Pored toga, vidimo da veliki broj predmeta zastareva, te bi trebalo učiniti nešto po pitanju efikasnosti rešavanja tih predmeta, jer je ipak reč o javnom novcu i o odlukama koje vlasti donose u ime građana. Takođe, želimo da pokrenemo inicijativu da se takozvani oportunitet ne primenjuje u krivičnim delima protiv službene dužnosti jer on očigledno ne daje očekivane efekte,istakao je Đekić.

Prekršajni sud u Bečeju, kao i Osnovno javno tužilaštvo u Bečeju, po pitanju primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, pokazala je analiza, jesu primer dobre prakse. Sa druge, budući da Osnovni sud u Bečeju nije postupao po prijavama državnih revizora, nisu bili predmet analize, ali u svom skoro petogodišnjem radu imaju praksu u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

-Ono što je nas iznenadilo jeste toliko neujednačena praksa. Iako ti propisi nisu baš mladi, nisu svi uspeli, sudovi i tužilaštva, na pravi način da ih primene. To smo donekle i znali, ali nas i dalje ta činjenica iznenađuje. Kolege i dalje nisu sigurne šta smeju da daju od podataka, a šta ne. Verujem da će se praksa u budućnosti ipak promeniti, da će svi doneti odgovarajuće pravilnike koji jesu u skladu sa onim što je propisano zakonima, kao i Pravilnikom o zameni i izostavljanju podataka u sudskim presudama Vrhovnog kasacionog suda koga svi treba da se pridržavamo, rekao je Marko Božović, portparol Osnovnog suda u Bečeju.

Kompletna analiza Bečejskog udruženja mladih koja je obuhvatila sva osnovna i viša javna tužilaštva u zemlji, te sve prekršajne sudove, (ukupno 127 organa), a sve u cilju analize postupanja po prijavama državnih revizora i praćenja postupanja po prijavama državnih revizora, biće uskoro objavjena.