Poslednjih godina, tema mentalnog zdravlja konačno je postala prepoznata kao tema o kojoj je bitno pričati naglas. Kao poseban fenomen, pri razgovoru o mentalnom zdravlju, jesu anksiozni poremećaji, a više o njima prenosi nam Oblakoder.
Deo teksta prenosimo vam u nastavku, dok celokupan tekst možete pogledati klikom na link. Pre svega, važno je da znamo šta je anksioznost – prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), ona predstavlja osećanje preteranog straha i zabrinutosti, čiji simptomi su dovoljno jaki da dovedu do značajnog stresa ili značajnog oštećenja funkcionisanja.
Kada se govori o anksioznosti, važno je istaći da je ona najčešće prisutna među mladima, a pogotovo adolescentima. Porast broja adolescenata koji smatraju da su anksiozni, posledično prirodno nameće sledeća pitanja – zašto su mladi anksiozni, kada se najčešće susreću sa ovim osećajem, ali i kako mogu da ga prepoznaju, i – prevaziđu?
U kojoj meri i zbog čega su mladi anksiozni?
Kako navodi SZO, tokom 2019. godine čak 301 milion ljudi je imao anksioznost, od čega su 58 miliona činili deca i adolescenti. Pandemija virusa COVID-19 dovela je do porasta anksioznosti i depresije, a izveštaj koji je SZO objavila prošle godine o mentalnom zdravlju apeluje na donosioce odluka da pojačaju posvećenost, pristup i brigu o mentalnom zdravlju.
Da situacija nije drugačija ni u Srbiji, svedoči istraživanje zdravlja mladih koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije 2021. godine u kom je više od dve trećine ispitanika (68,5%) navelo da je anksiozno. Takođe, prema istraživanju koje je nedavno među svojim čitaocima sproveo Oblakoder, samo 1% ispitanika istakao je da nikada nije osetio anksioznost, dok je preostalih 99% istaklo da je u nekoj meri osetilo. Njih 16,9% smatra da su stalno anksiozni, 49,7% da se često oseća anksiozno, a 31,9% ističe da takvo osećanje imaju ponekad.
Ono što su anketirani u najvećoj meri navodili kao uzrok za ovakvo osećanje jesu: život generalno (82,4%), finansije (49,1%), porodica (42,5%), fakultet (41,2%), posao (40,7%) i ljubavni život (36,8%). Među ostalim odgovorima našli su se i zdravlje, prijatelji, politička situacija u državi, drugi ljudi, problem sa samopouzdanjem, buka i usamljenost.
Kada se kod mladih javlja anksioznost i kako se ispoljava?
Osećaj anksioznosti mladi ljudi vezuju za različite periode odrastanja. Sudeći po Oblakoderovoj anketi, kod nekih se anksioznost po prvi put javlja još u najranijem detinjstvu, kod nekih tokom osnovne i srednje škole, dok su je neki po prvi put osvestili tokom studija.
Kako ističe i psihološkinja Maja Vukašinović iz Psihološkog jezgra Centar, anksioznost se kod mladih uglavnom javlja u situacijama kada su prisutne velike emocije i kada one nisu jasno definisane. Kada smo anksiozni, naše telo nešto oseća, nešto što može da bude automatsko reagovanje na neku situaciju, a da mi sami ne prepoznajemo da smo reagovali na tu situaciju. Pošto nismo prepoznali, doživljaj te neprepoznate emocije u telu jeste anksioznost.
Međutim, vrlo retko i možemo da dovoljno rano prepoznamo te emocije kao posledice anksoznosti, a samo neke od njih su osećanje besa, iritabilnost, preterana euforija, gubitak interesovanja. Osobu koja je anksiozna neretko obuzimaju emocije koje dovode do različitih vrsta ponašanja, od nemogućnosti da obavlja svakodnevne aktivnosti, preko gubitka komunikacije sa bližnjima do nemogućnosti da uživa u aktivnostima koje voli.
Nažalost, tek kada se ovakve emocije i misli nagomilaju i krenu da utiču na naše ponašanje, počinjemo da pretpostavljamo da je u pitanju anksioznost i tek tada adresiramo problem.
Kako se mladi bore sa anksioznošću?
Psihološkinja Maja Vukašinović ističe da mladi, a pogotovo tinejdžeri, tokom odrastanja nailaze na veliki razvojni zadatak, što može rezultirati krizom identiteta. Iz tog razloga, veoma je važna podrška porodice, ali naglašava da je svesna koliko je to u realnosti retko.
Kao drugi vid podrške koji je posebno važan je podrška vršnjaka, koja je u periodu odrastanja, kako ističe psihološkinja, još važnija od roditeljske.
Vukašinović ističe da se anksioznost najbolje razume kroz rad sa psihoterapeutom sa čime se, prema podacima iz Oblakoderove ankete, slažu i ispitanici (njih 88,8%), ali pored toga kao efikasni metod i oni naglašavaju i razgovor sa prijateljima, porodicom i partnerima (70,7%). Osim toga, veliki broj mladih ispitanika (74%) smatra da u prevazilaženju anksioznosti u značajnoj meri doprinosi veća briga o sebi i svojim potrebama. Ipak, kada je reč o realnim koracima koje preduzimaju povodom ovog problema, 29,6% njih odgovara kako redovno idu kod psihologa, 19,6% kako ne ide, ali bi voleli, 17,9% kako, nažalost, nemaju finansijsku mogućnost da trenutno rade na tome, dok je 13,9% njih išlo na terapiju, kojom ipak nisu bili zadovoljni.
Anksioznost kao društveni fenomen
Sudeći po istraživanjima, različitim izveštajima, ali i mišljenjima mnogih stručnjaka, anksioznost je sveprisutan društveni fenomen zastupljen u svim delovima sveta i predstavlja ozbiljnu pretnju po mentalno zdravlje ljudi. Među mladim ispitanicima Oblakoderove ankete, njih 62,6% misli da je u pitanju društveni fenomen koji je posledica savremenog načina života, 26,2% smatra da je u pitanju individualni problem, dok ostatak smatra da je u pitanju kombinacija više faktora.
Pandemija virusa korona još više je osvetlela ovaj problem i ukazala nam na statističke podatke koji govore u prilog tome da je broj ljudi koji se suočava sa ovim problemom sada već alarmantan. Psihološkinja Maja Vukašinović ističe da je za vreme pandemije po prvi put na svetskom nivou mentalno zdravlje bilo podjednako važno koliko i simptomi zvanične medicine.
– U vreme korone, a i posle, imali smo velike probleme sa mentalnim zdravljem, pa i podatke Svetske zdravstvene organizacije, koja je pre korone rekla da će depresija biti drugo oboljenje po brojnosti, na svetu, posle koronarnih. Posle korone, ona je oboljenje koje je na prvom mestu. Sva upustva koja upućuje SZO idu u pravcu svih država na svetu i nevladinih organizacija i tiču se toga kako da se radi sa mentalnim zdravljem svih zaposlenih, ne samo onih koji su anskiozni, naglašava Vukašinović, te dodaje da je posebno naš region upoznat sa ovim simptomima, dugo i pre same pandemije.
I šta ćemo sad?
Za razumevanje fenomena anksioznosti jako je bitan kontekst u kom odrastamo, dok sama genetika ne igra presudnu ulogu. Genetska i porodična situacija ponekad ne mora da bude presudna, ali društvo, mediji, ono kako provodimo svaki dan, da li ga započinjemo telefonom i završavamo istim i da li smo fizički aktivni u značajnoj meri doprinose.
Ono što je ohrabrujuće je što u moru informacija kojima smo izloženi svakodnevno na društvenim mrežama, postoji veliki broj inicijativa, ali i pojedinaca koji govore o važnosti mentalnog zdravlja, pružaju besplatnu psihološku pomoć i edukuju i ohrabruju sve one koje se bore sa ovim problemom.
Terapija, koja se pokazuje kao najefikasnija u borbi sa anksioznošću, u neku ruku predstavlja privilegiju, te nije jednako dostupna svim mladim ljudima. Ipak, postoje savetovališta koja, baš iz ovog razloga, pružaju besplatnu psihološku pomoć mladima i studentima.
Veoma je važno da ustanove i institucije koje komuniciraju sa mladima pokažu veću spremnost za otvorenost ka, najpre, prihvatanju činjenice da je mentalno zdravlje nešto što je važno i što ne smemo zanemarivati, a potom i raditi na tome da svaka mlada osoba koja se suočava sa problemom anksioznosti ima mogućnost da na adekvatan način radi na prevazilaženju ovog problema.
I van okvira ustanova, možda je najvažnije da upravo otvoreno razgovaramo o ovom problemu i podstičemo mlade ljude da bez srama i stigme razgovaraju jedni sa drugima, sa svojim bližnjima ili, pak, stručnjacima. I da u svemu tome jedni drugima budemo podrška i oslonac.
Izvor: Oblakoder
