NAPOR: Šta je potrebno mladima u ruralnim sredinama, a šta institucije mogu da ispune?

0
12

Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada (NAPOR) organizovala je u utorak 29. juna u Kulturnom centru Novog Sada okrugli sto pod nazivom “Selo na dnevnom redu”. Tom prilikom mladi i omladinski radnici/ce iz ruralnih sredina prezentovali su predstavnicima Ministarstva omladine i sporta i Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu izazove sa kojima se svakodnevno suočavaju.

Prema rečima mladih iz ruralnih sredina, kao i nalazima istraživanja koje je rađeno u okviru projekta “Selo  na dnevnom redu” tokom kojeg je anketirano 600 mladih i realizovane četiri lokalne debate sa donosiocima odluka, mladima na prvom mestu nedostaju prostori gde bi mogli provoditi svoje vreme. Kako se navodi, trenutno mladi u ruralnim sredinama najviše vremena provode u kafićima, kućama i parkovima. Među ključnim izazovima mapirana je i nemogućnost da se potrebe i mišljenje mladih slušaju i uvažavaju, dok je kao treći ključni izazov prepoznata nedovoljna informisanost mladih o različitim temama, među kojima je na prvom mestu uključivanje u procese donošenja odluka.

Foto: napor.net

Pomoćnica ministra u Sektoru za omladinu Ministarstva omladine i sporta Snežana Žugić navela je u dijalogu sa mladima da postoji prostor da se mladi uključe u procese donošenja odluka i podsetila na dva ključna procesa koja se dešavaju do kraja ove godine kada je reč o svim mladima, pa tako i o mladima u ruralnim sredinama, a to su izmene i dopune Zakona o mladima i revizija Nacinalne strategija za mlade koja je i do sada sadržala posebne mere usmerene ka mladima u ruralnim sredinama.

– Ovom prilikom pozivam sve vas, ali i sve mlade da dostave svoje predloge Ministarstvu. Kako to možete da uradite? Tako što ćete otići na sajt minstarstva i pronaći adresu na koju možete poslati vaše sugestije. Tamo se nalazi formular koji možete popuniti sa svim vašim predlozima. Potrebno je da unesete šta je to što vi mislite da treba unaprediti. Ono što je ključno jeste da morate biti konkretni, slobodno navedite primer – pojasnila je Žugić.

Foto: napor.net

Kada je reč o dodatnim aktivnostima Ministarstva u vezi sa unapređenjem položaja mladih u ruralnim sredinama navela je i da je Ministartvo omladine i sporta potpisalo novi ugovor koji se odnosi na razvoj uslova za ruralne mlade sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu sardanju (GIZ) na period od 2022. do 2025. godine.

 – Akcenat je na ruralnim sredinama i na mladima koji žele da ostanu da žive i rade na selu, kao i na mlade povratnike. To su ljudi koji su za vreme pandemije u inostranstvu ostali bez posla, bez sigurnosti pa žele da se vrate u svoje mesto – navela je Žugić.

Prema njenim rečima, Ministarstvo omladine i sporta nema mogućnost da naloži opštinama otvaranje klubova za mlade, već da to može ići u vidu preporuke jer je to u ingerenciji drugog ministarstva i da je važno da svima bude jasno šta su čije nadležnosti, te da se u skladu sa time postave i očekivanja od različitih institucija. Sa njom se složila i pomoćnica za omladinu u Pokrajinskom sekretarijatu za sport i omladinu Dejana Vasić istakavši da je upravo zbog toga veoma važna saradnja različitih institucija i sektora.

Foto: napor.net

Kako je navela, Pokrajinski sekretarijat ima različite aktivnosti usmerene ka mladima u ruralnim sredinama, ali da je veliki problem što na konkurse za opremanje klubova u manjim mestima ne pristiže dovoljan broj zahteva, te da će se u vezi sa tim za narednu godinu revidirati uslovi konkursa tako da će na njih moći da apliciraju i organizacije civilnog društva koje sprovode omladinski rad u ruralnim sredinama.

Koorinator Omladinske prestonice Evrope Novi Sad (OPENS) Vukašin Grozdanović istakao je da je pitanje prostora za mlade veoma komlpeksno jer trenutno ne postoji jedinstveni registrar prostora koji mogu biti preimenovani u omladinske klubove/centre ili uopšteno u ustanove za mlade. Zbog toga će, kako je naveo, OPENS u narednom periodu raditi mapiranje postojećih objekata na nacionalnom nivou, primera prakse na evropskom i regionalnom nivou i raditi na uspostavljanju standarda za osnivanje omladinskih klubova i centara kako bi se u budućnosti prilikom osnivanja istih ti standardi poštovali i kako bi mladi imali uslove i programe u skladu sa njihovim potrebama.

Foto: napor.net

U ovom trenutku uloga organizacija koje sprovode omladinski rad u ruralnim sredinama je ogromna, stava je omladinski radnik Vladimir Budalić iz Pokreta gorana Vojvodine. Međutim, prema njegovom mišljenju brojni su izazovi sa kojima se organizacije suočavaju, među kojima je ključni taj što u želji da odgovore na široki dijapazon potreba mladih, organizacije sprovode brojne aktivnosti i bave se različitim temama koje zahtevaju dosta resursa, pa se na kraju dovodi u pitanje da li organizacije zaista ostvaruju cilj i u kojoj meri uspevaju da informišu mlade u ruralnim sredinama i da ih dosegnu.

Na kraju događaja, zaključeno je da prostor za učešće i uključivanje mladih postoji, ali da se ne koristi u dovoljnoj meri i na pravi način zbog nedovoljne informisanosti mladih što je zajednička odgovornost svih koji se bave mladima – institucija, organizacija civilnog društva, omladinskih radnika/ca, kao i samih mladih. Zbog toga je neophodno da se uspostavi održiva međusektorska saradnja i kreira sistem koji će zaista funksionisati u praksi kako bi se kreirao bolji ambijent za život mladih u ruralnim sredinama.

Okrugli sto pod nazivom “Selo na dnevnom redu” realizovan je kroz istoimeni projekat koji je realizovao Centar za kulturu i obrazovanje (CEKOS) iz Sonte u partnerstvu sa NAPORom i organizacijama Urban Stream iz Požarevca, Pokretom gorana Vojvodine iz Sremskih Karlovaca i Balkan ideom iz Novog Sada, uz finansijksu podršku Fondacije Tempus.