Diploma srednje stručne škole ili fakulteta dugo je bila dokument koji mladim ljudima otvara put ka tržištu rada, dokazuje njihovu kompetentnost i za veliku većinu njih označava kraj obrazovnog procesa. U poslednjih nekoliko decenija, društva širom sveta prelaze iz industijskog u informatičko doba, u kojem se količina informacija i znanja koja su nam potrebna za uspešno funkcionisanje u društvu višestruko uvećava. Istovremeno, pored već priznatih „tvrdih veština”, koje su vezane za određenu struku. Sve više se ceni značaj tzv. „mekih veština” (nenasilna komunikacija, sposobnost za timski rad, itd). Da bi proširili raspon svojih kompetencija, ljudi (posebno mladi) se sve više okreću neformalnom obrazovanju kroz koje dolaze do znanja i veština koje im formalno obrazovanje ne pruža. Broj programa omladinskog rada koji su zasnovani na principima neformalno obrazovanja povećava se i tematski proširuje. Pored unapređivanja znanja i veština, kroz ove programe mladi dobijaju i priliku da preispitaju svoje stavove i uspostave kritički odnos prema sebi i svom okruženju da bi postali aktivni članovi društva, sposobni da reaguju kada žele da promene nešto u sebi i oko sebe. Shvatajući značaj obrazovanja, Evropska Unija krajem XX veka postavlja sebi cilj da postane zajednica zasnovana na znanju i postavlja celoživotno učenje kao jednu od svojih vrednosti.

Više o NAPOR-u pročitajte ovde.

OSTAVI KOMENTAR