Mladi su saosećajni koliko im društvo dozvoli

0
24
Oradio

Možete li sebe da nazovete empatičnim? Imate li taj osećaj i potrebu da pomognete čoveku u nevolji? Možete li da se stavite u njegove cipele i zamislite sebe u istom položaju? Ili možda saosećate selektivno, emocije provlačite kroz filtere i odbijate da se zamislite u nevolji nekoga ko vam nije simpatičan, iz bilo kog razloga?

Kako piše Oradio, empatija, saosećanje i spremnost na pomoć karakterne crte su koje imamo urođene od detinjstva, ali one s vremenom i pod različitim društvenim i obrazovnim uticajima, blede i ponekad potpuno nestaju.

Mladima u Srbiji često se lepi etiketa generacije koja je izgubila empatiju i koja ne ume da saoseća sa drugima. Možemo li tako generalizovano govoriti o tome? Možemo li čitav jedan uzrast u okviru našeg društva otpisati predrasudom o manjku saosećanja?

Danci su, kaže sada već čitava serija istraživanja, najsrećnija nacija na svetu. Empatija, kao moćno saosećanja sa drugima, predmet je u njihovim osnovnim školama. To je, kažu oni, način da se stvaraju stabilni i uspešni ljudi i društvo u kojem vredi živeti.

„Empatija je temelj celovitosti ličnosti. Ona znači da mi unesemo drugog u sebe i da razumemo njegove emocije, stanje, razmišljanje. Kada ne bismo bili empatični, bili bismo u svetu bez boja, sa oštrim linijama. Ne bismo uspeli da vidimo lepotu unutarnjeg sveta“, kaže psiholog Aleksandar Šibul.

Oradio

On kaže da nedostatak empatije može da stvori osobe kakav je Šeldon iz „Štrebera“, koji ne saoseća sa ljudima, a nema ni smisla za humor.

„Kada smo neempatični, teško da možemo da razumemo humor drugog, a naročito bol drugog. Otvorenost ka iskustvu je važan činilac u razvoju empatičnosti. Većina ima empatiju, ali postoji izvestan procenat ljudi koji je nemaju. Postoji istraživanje koje pokazuje da je tu u pitanju nedostatak gena koji utiče na lučenje nekih proteina u telu“, objašnjava Šibul

Psihijatar Ivica Mladenović ističe da empatija dolazi iz porodice.

„Problematično je, ako se baziramo samo na obrazovanje, da će deca naučiti empatiju u školi. Ona se uči u porodici. Ljudi postaju sve manje saosećajni, a deca posebno, jer se u našem narodu ispoljavanje emocija smatra znakom slabosti. A i kao da se empatijom ometaju mladi ljudi da se vode makijavelističkim principom, da cilj opravdava sve“, smatra Mladenović.

U jednom od svojih istraživanja o mladima u Srbiji, gde je pokušan da se izmeri nivo solidarnosti, „Fondacija Divac“ je zabeležila da su mladi svesni potrebe solidarnosti i da najčešće učestvuju u akcijama, naročito na internetu.

Mladi smatraju da je aktivizam na mrežama dobar način podizanja svesti i deljenja informacija. Veruju da se šerovanjem takvih poziva na društvenim mrežama može doprineti vidljivosti slučajeva kod onih koji im mogu pomoći, pokazalo je istraživanje.

Nevena Mirić je srednjoškolka koja je od grada Mladenovca dobila nagradu kao najhumaniji građanin. Ona se vidljivo istakla među vršnjacima na društvenim mrežama apelujući da se pomogne mnogim ljudima u nevolji.

„Trudim se da osvestim vršnjake da se bave humanitarnim radom, jer je to nešto što vas dovodi u dodir sa drugim ljudima i počinjete da saosećate sa njima. Organizovala sam, sa 12 godina, novac za pomoć drugaru i od tada to radim. Prijatelji mi kažu da im već iskačem iz cipela koliko sam naporna, ali se trudim da podstaknem svoju okolinu da volontira, da pomogne“, kaže Nevena.

Oradio

O saosećanju, volontiranju i pomoći drugima priča Frančeska Fornari iz Volonterskog centra Vojvodine.

„Ima mladih koji su u svakom trenutku spremni da pomognu, a ima i onih koji još ne znaju kako bi mogli nekome da pomognu. Nema reči o tome da mladi ne žele da pomažu, ali ih je jako malo spremno da volontira. Nije to njihov problem, već celog društva, koje ne neguje vrednosti poput altruizma“, objašnjav Frančeska.

Ona kaže da ni slučajno ne može da se kaže da mladi danas osećaju manje empatije nego ostali stanovnici Srbije.

„Razlika je samo u tome da mladi imaju više slobodnog vremena, ali razlike u empatiji nema između mladih i odraslih. Razlike postoje među pojedincima, a ne među demografskim grupama“, zaključuje Frančeska.

Celu emisiju „Za i protiv“ Oradia poslušajte na linku.

Izvor: Oradio

Inače, Bečejsko udruženje mladih je u aprilu održalo radionicu „Uvod u dizajnersko razmišljanje“, gde smo se pre svega bavili upravo empatijom. Kako je izgledala radionica možete pogledati OVDE.