Još jednu godinu u nizu, 10. oktobar rezervisan je za promociju mentalnog zdravlja i higijene, koja je od neprocenljivog značaja za čitavu zajednicu.
Važnost ove teme ne treba da se istakne samo na Svetski dan mentalnog zdravlja, ali je ovo ipak prilika da se podsetimo da je sve ono što osećamo validno. Zato vam u današnjem tekstu predstavljamo kako se mladi osećaju, ali i kako se okolina oseća povodom njihovih problema, te koje su prepreke s kojima se susrećemo kada razgovaramo o ovoj temi.
Nedovoljno znanje o tome šta osećamo
Prema podacima iz Istraživanja “Mišljenje i stavovi mladih o anksioznosti i mentalnom zdravlju”, sprovedeno u okviru projekta “Mladi i anksioznost – o tome sme da se priča” koji realizuje Kreativni kolektiv Pneuma Films u saradnji sa platformom Kritički, dolazi do zabune kod mladih šta je zapravo anksioznost, pa tako 25,2 odsto ispitanika ne zna šta je ona, dok je 35,8 odsto samo delimično razume. Ovo pokazuje da tema mentalnog zdravlja nije dovoljno aktuelna, te da se na njoj mora dodatno raditi kako bi mladi imali priliku da steknu određena znanja, te svest o načinima nege.
Mladi su anksioznost opisali uz pomoć različitih reči, pa su tako neke od njih strah, uznemirenost, nemir, briga, panika i slično, a 92,4 odsto ispitanika je pored toga reklo i da su se nekada osećali anksiozno (moguće je da prilikom odgovaranja na ovo pitanje došlo do odstupanja zbog mešanja ovog pojma sa drugim stanjima).
Kada je reč o situacijama u kojima su se osećali anksiozno, mladi su naveli: gužva, nepoznate situacije, ispiti, razmišljanje o budućnosti, javni nastup, bolest, odlazak kod lekara itd.
Neshvatanje i nepristupačnost usluga u okolini
Još jedan problem sa kojim se mladi suočavaju jeste neshvatanje od strane prijatelja i porodice, pa je tako svega 15,1 odsto mladih izjavilo da ih okruženje ozbiljno shvata. Sa druge strane, 57,4 odsto se oseća delimično shvaćeno, neshvaćeno 24,6 odsto, dok 2,8 odsto ispitanika ni ne priča o svom mentalnom zdravlju.
Zabrinjavajuć je i podatak da je manje od polovine (39,7%) ispitanika imalo priliku da razgovara sa stručnim licem, te se dovodi u pitanje pristupačnost ovakvih usluga u državnim ustanovama. Inače, u opštini Bečej već duže vreme nema psihologa koji bi pružio usluge za poboljšanje i održavanje mentalne higijene.
Čak 63 odsto mladih navodi da bi volelo da može više da priča sa stručnim licem, što ukazuje na važnost postojanja i pristupačnosti ovakvih usluga bez obzira na veličinu zajednice.
Ujedno, važno je poraditi na solidarnosti i razumevanju, te shvatanju mladih i njihovih potreba, s obzirom da je samo 37,3 odsto mladih imalo pozitivno iskustvo u razgovoru sa roditeljima, a 35,2 odsto se susrelo sa nedovoljnim razumevanjem od strane svojih vršnjaka, dok je 87 odsto navelo da o ovoj temi ne saznaju kroz formalni obrazovni sistem.
Mentalno zdravlje nije bauk!
Za kraj, tu je zaključni i najvažniji podatak, a to je da 99,4 odsto mladih smatra da je važno pričati o mentalnom zdravlju.
U poslednjih nekoliko godina tokom pandemije, imali smo priliku da iz prvog lica pogledamo ovaj problem, te da se u kontinuitetu podsećamo da je ovo problem koji može pogoditi svakoga i da zato trebamo biti jedni drugima podrška.
Današnji dan obeležava se kako bi se podsetili zašto je mentalno zdravlje i razgovor o njemu važno, te da se podigne svest da su sva osećanja validna i da je u redu potražiti pomoć.
S obzirom da je zdravlje čoveka njegovo osnovno ljudsko pravo, vrlo je važno da svi mladi, mlađi i stariji imaju pristup uslugama koje će im u tome pomoći jer bez mentalnog zdravlja, nema ni samog zdravlja. Podsetimo, u Domu zdravlja Bečej trenutno nema zaposlenog psihologa sa kojim bi mladi mogli da porazgovaraju o svojim problemima.
Pored stručnih usluga, i sami možemo uticati na našu mentalnu higijenu kroz kreiranje zdravih navika i otklanjanja loših, uz pomoć muzike, plesa, čitanja i svega ostalog što nas ispunjava!
