KOMS: Zašto tražimo Garancije za mlade? – Preporuke i statistika

0
43
KOMS

Garancije za mlade su se već pominjale ranije, ali kako kaže mudra izreka – ponavljanje je majka znanja, tako da nas to ne sprečava da obnovimo gradivo.

Šta su Garancije za mlade i zašto su nam potrebne?

Garancije za mlade kao program postoje i sprovode se na nivou zemalja članica Evropske unije. Youth Guarantee predstavljaju političku obavezu svih vlada država članica Evropske unije da obezbede svim mladim ljudima (do 30 godina) kvalitetnu ponudu za:

  • zapošljavanje;
  • nastavak obrazovanja;
  • praksu ili
  • obuku.

Funkcionisanje Garancija za mlade podrazumeva da svaka članica EU ima obavezu da uspostavi šemu koja podrazumeva saradnju različitih aktera: od poslodavaca i predstavnika biznis sektora, preko nacionalnih službi za zapošljavanje, do omladinskih organizacija civilnog društva – jer je jedino kroz njihovu saradnju moguće da program Garancija funkcioniše na najbolji mogući način i – što je još važnije – da daje rezultate koji to dokazuju. Nakon nekoliko godina primene Garancija, istraživanja su pokazala da je stopa nezaposlenosti mladih 2020. godine, pre izbijanja pandemije, bila smanjena na 14,9% – što je rekordno niska stopa na nivou Evropske Unije.

Zbog statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, naša Vlada bi trebalo da radi na unapređenju i usklađivanju politika, pogotovo onih socijalnih, po uzoru na članice Evropske unije i zbog toga bi trebalo da prati korake kojima su članice EU već išle, u cilju da se stanje sa zapošljavanjem mladih poboljša što je više moguće.

Kao što je nezaposlenost predstavljala veliki problem za zemlje članice EU, isto tako je ona veliki problem i za region Zapadnog Balkana.

Recimo, kada bismo mogli nasumično da odaberemo i pitamo mlade ljude koji bi problem izdvojili kao najveći problem mladih kod nas, gotovo smo sigurni da bi većinski rekli da je to nezaposlenost. I stvarno – podaci itekako svedoče tome u korist.

Da li ste znali da od ukupnog broja nezaposlenih ljudi u našem društvu, gotovo 20 procenata čine mladi ljudi?

Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, broj mladih koji su nezaposleni u aprilu 2021. godine iznosio je 115.533, što je ukupno 21,04% od ukupnog broja nezaposlenih. Ovaj broj se povećao sa 104 702, koliko je bilo u 2020. godini, na 115 533, odnosno procentualno to je rast za 10,34%.

Da li ste čuli za NEET kategoriju mladih? NEET (Not in Employment, Education or Training) grupu mladih čine mladi koji imaju između 18 i 24 godina, a koji nisu ni zaposleni, ne obrazuju se (ne studiraju), niti se usavršavaju.

A jeste li znali da su istraživanja koja je radio Regionalni savet za saradnju (Regional Cooperation Council – RCC) pokazala da je 2019. godine broj NEET mladih iznosio 212 hiljada?

Na nivou Srbije, stopa NEET mladih iznosila je 18,9% u 2019. godini. Takođe, kao još jedan od problema tu je i poprilično dug vremenski period između završetka školovanja i pronalaska prvog (stabilnog i/ili zadovoljavajućeg) posla – gotovo dve godine, tačnije 23,4 meseca, kako je navedeno u Nacionalnoj strategiji zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine.

Kako je ideja Garancija za mlade i jeste da, između ostalog, obezbedi NEET  grupi mladih da po završetku srednje škole ne ostanu bez posla, dodatnog usavršavanja ili obrazovanja, u tom kontekstu dobijamo još jednu dimenziju važnosti ovog programa.

Sve ovo se može posmatrati iz ugla poziva na akciju – kako bi se pažnja usmerila na pripremanje planova za implementaciju Garancija za mlade.

Verovatno vam je poznato da KOMS organizuje Dijaloge mladih sa donosiocima odluka, a kao rezultat jednog takvog događaja održanog 19. februara 2021. godine –  Dijaloga mladih sa premijerkom proizišla je mera „Moja prva plata“.

Ideja održavanja Dijaloga jeste omogućavanje predstavnicima mladih da direktno komuniciraju potrebe mladih u Republici Srbiji prema donosiocima odluka i da tim putem ponude predloge i sugestije za unapređenje položaja mladih.

Na Dijalogu održanom u februaru ove godine, bilo je reči o temama:

  • Obrazovanje mladih
  • Zapošljavanje mladih
  • Socijalna prava mladih

Mladi su ovom prilikom skrenuli pažnju premijerki na važnost prepoznavanja radnih praksi unutar normativnog okvira i poštovanje standarda za sprovođenje praksi koji su prepoznati na evropskom nivou, kao i na to da je domaćim kompanijama potrebna podrška, te je predloženo da se osnuje fond koji bi podržao mlade koji se odluče da osnuju kompaniju. Takođe je istaknuto i kako je potencijal za rešavanje problema zapošljavanja mladih i u preduzetništvu, a naglašeno je i da je podrška potrebna i za mlade poljoprivrednike i poljoprivrednice.

Ovakav Dijalog organizovan je prvi put 2019. godine, te je ovo postala praksa koju Krovna organizacija mladih Srbije sprovodi. Upravo kao jedna od konkretnih mera ovih Dijaloga, proistekao je program Moja prva plata. Ovaj program odnosi se na program podsticanja zapošljavanja mladih koji je Vlada usvojila.

Cilj ovog programa je da se godišnje osposobi za rad 10.000 mladih sa srednjim i visokim obrazovanjem, koji imaju do 30 godina i nemaju radnog iskustva, a nalaze se na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje. Program se sprovod kod poslodavca koji pripadaju privatnom ili javnom sektoru, upućivanjem javnog poziva za uključivanje u Program.

Kada je reč o učinku ovog programa, tu je podatak da je 23 hiljade mladih otvorilo nalog na portalu Moja prva plata, a da je preko 10 hiljada poslodavaca iskazalo zainteresovanost da učestvuju u ovom programu a njih 5 hiljada je uključeno u program.

Što se tiče percepcije toga kako mladi vide i koliko su zadovoljni svojim poslom – ispitivali smo ovo u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih za 2021. godinu, objavljenom tradicionalno na Međunarodni dan mladih, 12. avgusta ove godine.

Zanimljivo je da je polovina ispitanih mladih koji su zaposleni su danas uglavnom su zadovoljni svojim poslom, pa zajedno s onima koji su ocenili da su veoma zadovoljni, čine ubedljivu većinu od 72,5%.

Ovom prilikom smo postavili pitanje nezaposlenim mladim ljudima koliko dugo su u tom statusu. Čak petina njih je rekla da je nezaposlena duže od dve godine (21%, grafikon 6 – Alternativni izveštaj).

Takođe smo pitali mlade da ocene šta im je važno kod zaposlenja, a rezultati su ovakvi:

  • 90,9% njih reklo je da im je bitna zarada
  • 77,4% reklo je da je mogućnost za napredovanje ono što im je bitno
  • gotovo 71% je reklo da im je radno vreme bitno
  • 60% se izjasnilo da su mogućnosti za učenje važne

Upravo zbog toga što je plata najvažniji faktor koji su mladi ocenili da im je bitan kod zaposlenja, pitali smo ih i koliku platu smatraju dovoljnom za pristojan život.

Skoro polovina mladih smatra da je plata od 50.000 do 80.000 dinara dovoljna za pristojan život, a 29,5% smatra da je za pristojan život neophodno imati mesečna primanja u iznosu od 100 ili 150 hiljada dinara.  (Grafikon 66. Kolika je plata dovoljna za pristojan život?)

Za potrebe Alternativnog izveštaja ispitivali smo i stavove mladih o tome šta smatraju da su određeni faktori važni za dobijanje posla. Faktori koje smo ispitivali su:

  • formalno obrazovanje (diploma obrazovne institucije) – smatra 3,27%
  • lična i porodična poznanstva i kontakti – misli 4,33% ispitanika/ispitanica
  • članstvo i aktivizam u političkoj partiji – reklo je 4,14% mladih

Da li znate koliko mladih je reklo da bi se iselili iz Srbije i šta bi naveli kao razlog ukoliko bi želeli da se isele?

Na ovo pitanje da li planiraju da se isele, 24,6% mladih kaže da to već planiraju, dok je 25% odgovorilo da želi, ali da nisu ušli u sam proces planiranja. Pitali smo ih i koji je razlog za odseljenje – a najveći deo njih (31,7%) reklo je da je to zbog dostojanstvenijeg života, zbog višeg standarda života (24%) i većih šansi za zaposlenje (10%). Takođe smo ih pitali koji su razlozi zbog kojih se ne bi odselili, na šta je većina njih (42,6%) reklo da je to zbog porodice i prijatelja (Grafikon 69. – Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih za 2021. godinu).

Iskoristili smo priliku i mlade pitali gde bi želeli da se presele, ukoliko je to slučaj, a rezultati kažu da bi u 62,6% slučajeva to bilo u zemlje Zapadne Evrope, a potom Sjedinjene Američke Države za njih 12,6%.

U okviru istog istraživanja, poglavlje Mladi i tržište rada je ukazalo na to kakav je položaj mladih na tržištu rada, prilikama za zaposlenje, kao i o njihovoj mobilnosti, planovima emigracije i percepciji toga u kakvom su položaju na samom tržištu rada.

Ovde je važno da istaknemo da je za razliku od ranijih godina, kada je nezaposlenost mladih opadala, u odnosu na prethodnu godinu (2020.) – nezaposlenost mladih je uvećana, što je najverovatnije posledica pandemije virusa korona.

Kao neke od značajnih problema u Alternativnom izveštaju je istaknuto da je među nezaposlenim mladima veliki broj onih koji su nezaposleni duže od godinu dana, a problem je posebno veliki u kategoriji mladih žena.

Preporuke koje su izvučene na osnovu ovog poglavlja:

  • Nastaviti sa realizacijom programa „Moja prva plata“, ne smanjivati broj korisnika i uvećati sredstva za naknadu za mlade.
  • Uspostaviti dodatne programe koji podstiču zapošljavanje mladih (ne do 25 nego do 30 godina) i insistirati na što ranijoj primeni Garancija za mlade iako nisu definisane Nacionalnom strategijom zapošljavanja
  • Kreirati posebne mere i politike koje bi uticale na to da se mladi podstiču i da im se omogućava osamostaljivanje od porodice i samostalan život
  • Kreirati posebne dodatne programe zapošljavanja mladih u regionima Centralne i Zapadne Srbije, kao i Južne i Istočne Srbije, gde je najveća nezaposlenost mladih
  • Promovisati i podstaknuti preduzetništvo i socijalno preduzetništvo mladih kako kroz ekonomske i finansijske olakšice, tako i kroz sistem formalnog obrazovanja
  • Kreirati mere ravnomernog regionalnog razvoja kako bi se mladi podstakli da ostaju u svojim sredinama, te stvoriti mogućnosti za samozapošljavanje, stručno usavršavanje, plaćene prakse, prekvalifikacije i dokvalifikacije
  • Uvesti mehanizme evaluacije programa „Moja prva plata“ u toku samog trajanja programa i pravno regulisati ugovore o radnim praksama kako bi se prevazišao tranzit iz sveta obrazovanja u svet rada i posredno rešili problemi nastali u realizaciji programa „Moja prva plata“ i u narednim ciklusima obezbediti osnovne međunarodne standarde u domenu socijalne sigurnosti – doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, ali i uraditi temeljno ocenjivanje od strane korisnika u pogledu mentorstva i veština koje su stekli (Akteri: Vlada RS; Ministarstvo privrede; Ministarstvo finansija; Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Nacionalna služba za zapošljavanje).

U okviru Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u RS bavili smo se i temom Mladi i obrazovanje. Ovom prilikom smo pitali mlade koliko su zadovoljni obrazovnim programom za koji se školuju (ili su se školovali), jesu li zaposleni na poziciji za koju su se školovali, kao i o spremnosti da rade druge poslove dok ne pronađu adekvatan posao u svojoj struci, ali i o njihovoj spremnosti da se prekvalifikuju ukoliko na tržištu rada ne bi postojala potreba za njihov obrazovni profil.

Kada smo mlade pitali da ocene od 1 do 5 koliko su zadovoljni obrazovnim programom, upitnik je pokazao da je prosečni odgovor, odnosno ocena, na ovo pitanje iznosi 2,98, dok procenat onih koji nisu zadovoljni (ocene 1 i 2) iznosi 35,6%, a onih koji su zadovoljni (dali su ocenu 4 i 5) je 35,2%.

KOMS-ov upitnik je kao odgovor na pitanje da li su zaposleni na poziciji za koju su se školovali, mladi u 55% slučajeva odgovaraju da nisu, 18% njih je donekle zaposleno na poziciji za koju su se školovali, a samo 27% ispitanih mladih reklo je da radi na poziciji za koju su se školovali, odnosno stekli adekvatno obrazovanje.

Na pitanje koliko im je vremena trebalo da se zaposle ukoliko rade u struci, većini mladih, odnosno za njih 59% je bilo potrebnopotrebno manje od godinu dana, dok je jednoj petini (odnosno 19%) trebalo preko tri godine.

Stav mladih o obrazovnom profilu za koji se školuju/su se školovali je takav da gotovo četvrtina mladih smatra da ne postoji potreba za njihovim zanimanjem na tržištu rada (Grafikon 75. Obrazovni profili i tržište radne snage).

Mlade koji se i dalje školuju smo pitali da li misle da će se nakon završetka školovanja brzo zaposliti, gde je 38% procenata mladih misli da hoće, 30% je reklo da ne zna i čak 32% ispitanih mladih se izjasnilo kako misle da se neće zaposliti u skorijem periodu.

Zanimljivo je i to što su mladi iskazali spremnost da rade druge poslove dok ne pronađu onaj u svojoj struci, kao i spremnost da se prekvalifikuju ukoliko postoji potreba za time. Čak 90% ispitanih mladih je reklo da su spremni da rade druge poslove dok ne nađu adekvatan posao u struci, dok je 59% mladih reklo da bi bili spremni da se prekvalifikuju ukoliko na tržištu rada ne bude postojala potreba za njihov obrazovni profil za koji su se školovali.

Generalno gledano, poglavlje Mladi i obrazovanje nam je dalo uvid u stavove mladih u vezi sa obrazovanjem, njegovim kvalitetom i upotrebljivošću znanja koje odatle proističe, kao i mogućnostima da se obrazovanje iskoristi za zaposlenje. Najvažnije podatke i rezultate do kojih smo došli kroz KOMS upitnik o obrazovanju mladih nalaze se i u brošuri koja je upućena institucijama.

Formirane su preporuke na osnovu dobijenih podataka:

  • Reformisati obrazovanje kroz modernizaciju i pospešivanje kvaliteta kurikuluma, povezivanje i korespondiranje sa modernim tržištem rada, kao i kroz reformu nacionalnog okvira kvalifikacija
  • Proceniti nastalu štetu u obrazovnim procesima usled pandemije koronavirusa i unaprediti obrazovni proces makar za one učenike i studente koji su i dalje u procesu obrazovanja na istom nivou

Ostaje nam da se nadamo i što je još važnije – da radimo u cilju poboljšanja ovih podataka i poboljšanja položaja mladih u našem društvu. Podaci koje dobijamo svake godine kroz Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih, su indikativni i pozivaju na akciju.

Izvor: Krovna organizacija mladih Srbije