KOMS: Kako da kao mlada osoba upravljaš sopstvenom karijerom?

0
12

Krovna organizacija mladih Srbije je u prethodnim tekstovima govorila o nekim od najvećih problema sa kojima se mladi ljudi susreću, poput nezaposlenosti ili nezadovoljstva životnim standardom. Rezultati istraživanja pod nazivom Balkan Barometar iz 2021. godine, koje sprovodi Regionalni savet za saradnju, pokazuju da nezaposlenost predstavlja izazov ne samo kod nas, već širom regiona, posebno među mladima. Takođe je primećen sve veći broj ispitanika koji smatraju da su obrazovanje i naporan rad glavni preduslovi za napredovanje u životu i za pronalazak posla.

Upravljanje karijerom

Prema podacima iz ovog istraživanja, mladi su ocenili da neki od najvećih problema sa kojima se susreću su neadekvatne prilike za zaposlenje (u smislu nedostatka ponuda za posao, nedostatak mehanizama/programa podrške za obezbeđivanje posla, nedostatak podrške otvaranju preduzeća), potom nizak stepen uključenosti mladih u procese donošenja odluka, kao i nedostatak pristupa obrazovanju (odnosno kvalitetnom obrazovanju).

Čini se da je mladoj osobi na Balkanu podrazumevani životni put da nakon završenog obrazovanja (srednjeg, višeg ili fakultetskog) sledi zaposlenje. Međutim, izuzetno je česta situacija da se razvoj događaja ne desi zapisanim redosledom, pogotovo u digitalnoj eri, kada putem interneta možemo da se bavimo svojim neformalnim obrazovanjem i unapređujemo veštine i znanja, čini se, lakše nego ikada. Preduslovi su ispunjeni, ali ponekad nedostaje motivacije i želje, jer se kraj, odnosno nagrada ne naziru.

tekstu o profesionalnoj orijentaciji bilo je reči o tome koliko je ona dostupna mladima, kome se i gde obratiti u potrazi za karijernim savetovanjem, ali i o bavljenju ovom temom na svakodnevnom nivou – kroz posao.

Ipak, u moru raznih informacija, postavlja se pitanje – kako i da li jedna mlada osoba može sama da upravlja svojom karijerom?

OverThinker.rs

O ovoj temi Krovna organizacija mladih Srbije razgovarala je sa Marijom Raičević, na društvenim mrežama prepoznatljiva kao OverThinker, omladinska aktivistkinja, članica nevladine organizacije „Nauči me“ i koordinatorka onlajn Resurs centra za mlade o obrazovanju – Unbox haba inovativnih edukacija. Marija se takođe bavi i marketingom, studira ekonomiju, a kako kaže – privatno se bavi razmišljanjem o životu, pronalaženju sopstvene svrhe i prave karijere koja bi to ispratila, iliti kako više voli da kaže – ona je overthinker.

Najpre, pitanje je bilo na koji način je počela da se interesuje za vannastavne aktivnosti, a ona je odgovorila: Svoju treću godini srednje škole sam kao stipendistkinja Vlade Sjedinjenih Američkih Država preko FLEX programa provela u Šarlotu, Severnoj Karolini, kada sam se prvi put istinski susrela sa vannastavnim aktivnostima, volonterizmom i aktivizmom. Do tada sam verovala da su dobre ocene put do uspeha i da sam kao Vukovac koji je išao na više takmičenja i strani jezik prešla igricu. Tek kada sam u Americi videla šta je sve moguće za mlade ljude, koliko su oni samosvesni i samoinicijativni sam krenula u preispitivanje sebe, svojih želja ali i očekivanja za budućnost i shvatila da sama pletem svoj put do uspeha, kroz različite prilike i aktivnosti kojima dajem svoje vreme. Tamo sam krenula aktivno da volontiram, kasnije da pokrećem sopstvene akcije, a po povratku u Srbiju u organizaciji “Nauči me” našla podržavajuće okruženje da to nastavim da razvijam na dalje.“

– Mislim da skoro svaka mlada osoba veruje da je posebna, da joj sleduje nešto veliko i da će uspeti u životu. Isti je slučaj sa mnom, u srednjoj ali i sad, samo što tada nisam imala predstavu šta bih veliko htela da uradim, a kamo li kako. Znala sam da to želim (ponovo, kao i svi). U Americi sam se suočila s tim da trenutno (tada) nisam posebna jer sam pametna i Vukovac, bila sam u odeljenjima gde učenici prve godine slušaju naprednu matematiku sa maturantima, i da škola nije centar sveta, ali jeste centar dešavanja, kako je pravo učenje i isprobavanje počinjalo sa zvonom za kraj poslednjeg časa. Kroz različite klubove i sekcije u školi, od softball-a, preko biologije, do robotike mogla sam da vidim šta me u praksi zanima, u čemu sam dobra i za šta zaista želim da se iscimam, jer iako u školi možeš da imaš sve petice, u realnom životu ne možeš sve da postigneš, vreme je prvi ograničavajući faktor. Polako sam gradila bazu praktičnog znanja i iz nje izvodila zaključke. Dobra sam u komunikaciji i organizaciji, tehnika mi je malo slabija, i slično. Kada sam to imala, mogla sam da biram složenije aktivnosti i projekte, a kasnije, kroz još volonterskog iskustva, definišem za koji problem želim samostalno da se iscimam, iskoristim svoje znanje, mobilišem druge ljude i aktiviram zajednicu oko toga. Tako sam od veština komunikacije i kreativnosti došla do pisanja i novinarstva, preko želje da informišem mlade o prilikama koje postoje do inicijative za pokretanje mladih da aktivnije promišljaju o sebi, životu i svojoj budućoj karijeri, rekla je Marija i time opisala svoj životni, tj. karijerni put, od trenutka kada se zainteresovala za neke vannastavne aktivnosti koje prevazilaze okvire škole.

Marija je predstavila i na koji način i koliko su sve te razne aktivnosti kojima se tokom formalnog obrazovanja bavila uticale na ono što je ona danas i na to čime danas bavi. Ispričala je koliko je njoj volontiranje pomoglo i na koji način se kroz volontiranje usmerila u daljem profesionalnom razvoju.

– Kroz aktivnosti sam sticala praktične veštine i ulažući svoje vreme i znanje u neke inicijative mogla da vidim koliko me ta tema loži i koliko bih se realno iscimala za to. Lično verujem da volontiranje tome služi – za prikupljanje znanja i istraživanje oblasti o kojima ne pričamo dovoljno u školi. Na osnovu volontiranja sam birala kako i gde ću da se aktiviram, u koje organizacije i projekte da se uključim, a iz toga onda apstrahovala svoju ličnu svrhu, ili kako ja to volim da zovem, Challenge, na osnovu kojeg se sada usmeravam profesionalno.

Kao što većina mladih zna i naslućuje – formalno obrazovanje i škola kao institucija nisu jedina i što je još važnije – nisu dovoljna mesta za pripremu za život. Jedan od problema je i taj da veliki broj mladih ponekad nije svestan ove činjenice, ili ukoliko su svesni – nisu sigurni na kom mestu da potraže dodatno znanje, usavršavanje i gde da stiču veštine koje nisu stekli u školi.

Marija na svom blogu piše o ovim i mnogim drugim temama, a svakoj od njih je zajedničko da imaju aspekt i lični pečat njenog ličnog puta i iskustva koji je tom prilikom sticala. Na ovaj način ona inspiriše svoju okolinu, pratioce i sve nas koji je poznajemo da budemo mladi, društveno-angažovani ljudi, koji su aktivni i zainteresovani za svoju zajednicu i svoj život.

Marija je ispričala i da je njena glavna oblast kojom se bavi trenutno – oblast razvoja mladih, kako u ličnom tako i u profesionalnom kontekstu. U okviru toga se i dalje intenzivno i posvećeno bavi neformalnim obrazovanjem, ali i obrazovanjem generalno, a kako kaže – marketing i PR-om koji su joj osnovna znanja i veštine za širenje svesti i priče o njoj važnoj temi, kakva je razvoj mladih. Dodala je i da su postojale neke stvari koje su je ranije interesovale, ali da ih je na neki način prerasla, ali da su svakako doprinele procesu samospoznaje i dovele je do mesta gde je danas.Retke su osobe koje od malena znaju čime žele da se bave – ja nisam jedna od njih, tako da je to i prirodno, zaključila je.

U periodu između 15 i 30 godina nije neobično da se premišljamo, preispitujemo svoje odluke, životni put do tad i slična pitanja koja nas opsedaju. Baš iz tog razloga, nije redak slučaj da otkrijemo da ono za šta smo se do tada školovali i kvalifikovali – nije ono što nas istinski zanima i da želimo – prekvalifikaciju.

Ova tema je takođe dobila svoje mesto u razgovoru sa Marijom – da li ona misli da postoji šansa za prekvalifikaciju i promenu načina razmišljanja o tome gde sebe vidimo u sadašnjosti, a gde u prošlosti.

– Mislim da se odgovor na pitanje gde želimo da budemo menja stalno. Posao/pozicija koju imamo ili želimo da imamo je samo profesionalna titula koja nam je dodeljena za određeni vremenski period. Menjaće se u zavisnosti od perioda u našem životu, kako napredujemo i ‘penjemo se’ uz korporativnu lestvicu, tako da se ja fokusiram više na generalnu oblast ili problem koji želim da rešavam, na svoju misiju – tj. Challenge. Ja želim da pomažem mladima u njihovom ličnom razvoju, na najbolji način na koji mogu. To mogu da radim kao savetnica, menadžerka, direktorka, kako god da me nazovu/se nazovem, iz nevladinog ili vladinog sektora, korporacije, obrazovne institucije i slično. Posao se menja, problem koji rešavamo ne mora.

U ovom kontekstu, prirodno se nadovezalo pitanje kako mlada osoba može da upravlja svojom karijerom?

Nas mlade obično čuvaju i paze dok ne napunimo određeni broj godina (otprilike između 23 i 25, dok ne završimo faks), od sitacije u državi, društvene nepravde, života generalno, a kad pređemo taj prag nas kinje što nismo odrasli, postavljaju nam se pitanja gde nam je partner, posao, karijera, stan, šta planiramo sa svojim životom i slično. Ako ste iskreno motivisani da uspete životu, da zaista dobijete to ‘veliko’ što verujete da vam sleduje, morate da se iscimate da otkrijete ko ste i šta radite. Škola nam daje opšte znanje – hajde da ga testiramo u praksi. Tu nastupaj volonterizam i aktivizam, neformalno obrazovanje generalno kao suplement formalnom obrazovnom sistemu. Karijera je ništa drugo do puta kroz učenje, posao i odrasli život. Ne počinje kad završimo školu i krenemo da tražimo posao, već kad krenemo da se obrazujemo, tako da je pravi momenat da nešto isprobate sad. Upravljanje karijerom je upravljanje svojim vremenom, šta radite, šta čitate, na koje aktivnosti idete i slično.

KOMS je od Marije potražio i savet o tome kako mladi mogu da upravljaju svojom karijerom, pogotovo u slučajevima kada smo kao mlada osoba zbunjeni ili nesigurni kuda tačno želimo da krenemo?

– Jedno pitanje koje uvek postavljam na svojim konsultacijama studentima i srednjoškolcima o karijernom vođenju jeste: Koji problem vidiš u svojoj zajednici ili društvu, koji tebe lično nervira i za koji misliš da može bolje (da bude rešen). Među generalnim problemima koje navode (siromaštvo, glad u svetu i slično) obično se krije i neki ličniji, nešto što njih žulja i za šta žele da se iscimaju bilo da imaju million dolara ili 10 dinara na raspolaganju.

Cilj je da se nađe taj problem, a to se radi:

1) isprobavanjem million različitih stvari i pričanjem sa ljudima o tome šta njih interesuje ili

2) posvećenom introspekcijom i promišljanjem o sebi, idealno kombinacijom oba.

Cilj je da nađemo problem, on je praktično autoput kojim idemo, a konkretni poslovi kojima ćemo se baviti su samo iskljčenja na tom putu, svako podjednako dobro koliko i ostali, kaže Marija.

Česta je situacija da je za rešavanje ovakvih nedoumica potrebna pomoć – da li kroz institucije, ili putem neformalnog obrazovanja, nije važno jer je suština ista. Marija prenosi šta bi ona preporučila nekoj mladoj osobi koja je na putu karijernog (pre)usmeravanja.

– Da krenem od generalnog nalaženja informacija. Škola kao prvi izvor koji je svima dostupan. Vidite i istražite šta se nudi  vašoj školi, ima li nekog nastavnika koji je uključen u neformalno obrazovanje, zainteresovan da pomogne u organizaciji nečega i slično. Super izvor su i izviđači, druga velika zajednica koja može da pomogne. Istražite organizacije u svom mestu, čime se bave i koje aktivnosti organizuju, radionice, predavanja, programe. Ako ne pronađete takve sadržaje u svom mestu, bilo uopšte ili ništa što vas je zainteresovalo – postoji dosta onlajn aktivnosti. Možete pogledati sajt unbox.rs, gde svake nedelje delimo aktivnosti za koje se možete prijaviti, zatim profile koje pratimo da vidite koje sve organizacije postoje i slično. Takođe možete videti i moj Instagram, zvuči možda glupo ali sam neke super kul naloge našla gledajući tuđe pratioce. Sve su to javno dostupni izvori informacija.

Što se tiče veština i znanja koja su potrebna, nema pravila. Sve što vam je interesantno da učite i verujete da vas čini boljom osobom doprinosi vašem karijernom putu. Možda su to knjige o ličnom razvoju, kursevi za komunikaciju, fizička aktivnost, neke konkretne informacije ili nešto skroz levo što meni ne bi ni palo na pamet. Ali sve je to znanje i iskstvo koje vi imate i koje predstavlja pločice na putu vaše karijere. Samo treba da ih posložite ako već niste, a u tome vam može pomoći neki kurs ili generalno istraživanje o pisanju CV-a i radne biografije, motivacionog i propratnog pisma, sve one dokumentacije koja je potrebna nekome ko vas ne poznaje lično, da sažeto prikaže ko ste vi, zašto ste tu i zašto treba da baš vas izabere.

Ako vam treba neka pomoć u nalaženju aktivnosti, prijavljivanju, ili sastavljanju žutog puta, javite mi se, bilo na Instagram, ili putem mejla ([email protected]), tu sam da pomognem, ili da prosledim kontakt do nekog ko može.“

Marija na svom blogu piše o različitim temama i događajima koji su za nju bili značajni, a mi smo je pitali za preporuku nekih sadržaja koje je ona gledala/čitala/slušala i koji su joj se svideli.

  1. Cynyassy Instagram, za korisna i sažeta pitanja o životu za promišljanje.
  2. Dinasour comics na Instagram, ponovo korisna i sažeta pitanja i životne situacije za promišljanje.
  3. Mark Manson blog, on je moja najveća inspiracija za razvoj, u velikoj meri se slažem sa njegovom filozofijom.
  4. TED govori, na zvaničnom Jutjub nalogu možete po naslovima probrati one koji su vam interesantni na temu karijere i karijernog puta.
  5. Blog Alex Petrovski, blog sa pregršt intervjua sa fantastičnim ljudima koji imaju netradicionalni pogled na život, karijeru i uspeh. Takođe ima i podkast Fusnota koji će se baviti temom multipotencionalizma.
  6. Unbox sajt, koordinišem Resurs centrom i jako sam ponosna na redakciju i sadržaj koji izbacujemo.
  7. Moj blog, možete mi predložiti temu koja vas zanima. 🙂

Za kraj, KOMS prenosi Marijinu poruku za sve one pred kojima se nalazi odluka o izboru karijere:

– Ako ste kao ja, osećate pritisak. Da li je ovo pravo za vas, šta ako nije 100%, šta ako se predomislite za godinu, dve, pet, šta ako niste dovoljno dobri?

Prvo, možda ste OverThinker, drugo, biće sve okej. Sve jeste okej. Izbor srednje nije ograničenje. Možete da upišete koji god fakultet želite posle. Izbor faksa nije ograničenje, promenićete ga ili ‘ispeglati’ sve na masteru. Izbor mastera nije ograničenje, odustanete ili promenite i to i tako na dalje koliko god stepena obrazovanja želite. Isto važi i za posao. Krenete jedan, ne sviđa vam se, promenite. Jedino ograničenje da nešto mora, da će pogrešan izbor da vas uništi ili nešto slično je  našim glavama. Deo je do nas, do trenutnog vremena i njegovih karakteristika, deo od društva i zastarelog očekivanja da ćemo se jednim poslom baviti do kraja života. To prosto nije tačno. Prosečan milenijalac prema podacima Svetskog ekonomskog foruma menja posao na otprilike dve i po godine. Samo diši. Foksiraj se na sebe i napravi si da ti bude lepo.

Izvor: koms.rs