Gotovo polovina zaposlenih na poziciji inspektora zaštite životne sredine u lokalnim samoupravama na teritoriji Vojvodine obavlja i druge poverene poslove, jedan je od zaključaka građanskog monitoringa Bečejskog udruženja mladih koji je objedinjen u publikaciju „Životna sredina pod lupom: Otvoreno o efikasnosti institucija“.
Sa druge strane, u onim opštinskim upravama u kojima jedan zaposleni obavlja isključivo poslove inspektora zaštite životne sredine, ni to nije dovoljno efikasno. Analiza obuhvata period od 2015. do 2020. godine u čijem fokusu je bio rad lokalnih inspektora po predstavkama i prijavama građana, kao i rad inspekcije u vreme pandemije kada je zbog očuvanja javnog zdravlja stanovništva životna sredina sklonjena u ćošak, jer su u prvoj godini pandemije, za vreme vanrednog stanja, lokalni inspektori zaštite životne sredine često bili zaduženi i za kontrolu propisanih mera za sprečavanje i širenje zarazne bolesti covid-19.
Tri lokalne samouprave u analiziranim godinama nisu imale inspektora zaštite životne sredine (Beočin, Sremska Kamenica i Novi Kneževac).
Predstavke građana se u preko 50 odsto slučajeva odnose na buku u životnoj sredini, nakon čega prema broju predsavki slede oblasti: otpad, voda, vazduh i zemljište.
Važno je takođe napomenuti da gotovo 40 odsto predstavki inspektori prosleđuju drugoj nadležnoj inspekciji, a do toga dolazi upravo zbog nedostatka edukacije građana po pitanju nadležnosti lokalnih inspekcija zaštite životne sredine. Ipak, iz analizirane dokumentacije koja pokazuje praksu lokalnih inspekcija otvara se i pitanje na koji način građani mogu da se informišu o nadležnostima inspektora zaštite životne sredine u svojoj lokalnoj samoupravi, kada postoje slučajevi koji pokazuju da i sami lokalni inspektori ne znaju kada su u obavezi da postupaju, što pokazuju analizirani primeri u pojedinim opštinama.
Dešava se da se građani, zbog nepostupanja lokalnih inspektora, obraćaju pokrajinskoj inspekciji zaštite životne sredine u slučajevima kada ista nije nadležna, što takođe dovodi do prosleđivanja predstavki sa jedne na drugu adresu.
Inspekcije zaštite životne sredine nedovoljno otvorene za građane
Gotovo četvrtina lokalnih inspekcija zaštite životne sredine u Vojvodini nije objavila sve godišnje izveštaje o radu i planove rada na zvaničnoj internet prezentaciji, suprotno Zakonu o inspekcijskom nadzoru koji u članu 59 predviđa i novčane kazne za rukovodioce inspekcije u iznosu od 120 do 150 hiljada dinara u slučaju neobjavljivanja ovih dokumenata.
Godišnji izveštaji o radu predstavljaju delotvornost inspekcijskog nadzora i ujedno jedini dokument koji građane može da informiše o radu lokalnih inspektora u ovoj oblasti, zbog čega je važno na koji način i koliko detaljno je rad inspektora prezentovan.
Tako se često realizacija plana inspekcijskog nadzora kroz izveštaje prezentuje u procentima zbog čega je nemoguće utvrditi kod kojih privrednih subjekata iz liste planiranih nadzor nije izvršen, a zapisnici sa obavljenih inspekcijskih nadzora zainteresovanoj javnosti nisu dostupni.
Upravo loše i nepotpuno informisanje javnosti o radu inspekcijske službe u ovoj oblasti dovodi do toga da građani gube poverenje u institucije, što dalje vodi ka tome da građani odustaju od prijave ili se iz straha od mogućih posledica u manjim sredinama predstavke podnose anonimno zbog čega podnosilac predstavke ostaje uskraćen za informaciju šta je tim povodom urađeno.
Detaljnu analizu u ovoj oblasti, kao i zaključke građanskog monitoringa zainteresovani mogu potražiti OVDE.
Izdavanje ove publikacije omogućila je Fondacija za otvoreno društvo, Srbija. Mišljenja u ovoj publikaciji su isključivo odgovornost autora i ne odražavaju nužno stavove Fondacije.
