Noćni izlasci predstavljaju jedan od najzastupljenijih vidova zabave kod mladih. Za veče provedeno uz pravo društvo, omiljenu muziku i određenu količinu alkohola možemo reći da je pun pogodak.
Jednako kao u srpskim klubovima, diskotekama i splavovima, tako i u onim u Nemačkoj, gde sam do pre godinu dana živeo, mladi se zabavljaju do ranih jutarnjih sati. Međutim, neretko se dešava da u ovdašnjim klubovima mladi momci i devojke, još uvek ne punoletni, uz čaše i čaše alkohola uživaju u ludom provodu do kasno u noć. Iako je u Srbiji od 2005. godine na snazi zabrana točenja alkoholnih pića mlađima od 18 godina, retko se ko, bolje reći niko od šankera ili konobara trudi da proveri koliko osoba koju uslužuje ima godina.
Naravno da i kod nas postoje diskoteke gde se još pri ulazu proveravaju godine starosti gostiju, ali često to nije praksa. Nedavno mi se, na primer, jedan poznanik pohvalio da ga je u jednoj od eminentnijih novosadskih diskoteka, iako ne ispunjava starosni uslov, čovek iz obezbeđenja pustio unutra za jednu „crvenu“.
Sa druge strane, u klubovima u Nemačkoj, uz stalno prisustvo kontrolora koji na ulazu striktno vrše proveru starosti gostiju, gotovo da je nemoguće sresti maloletnike. Sasvim razumljivo, uostalom, s obzirom da u toj zemlji kazne za usluživanje maloletnih osoba alkoholnim pićima iznose čak i impozantnih 50.000 evra. Tinejdžeri tako, frustrirani nakon neuspelih pokušaja da se ušunjaju na zabavu, odlaze sa svojim starijim prijateljima koji im nabavljaju alkohol. „Možda smo ostali bez glasne muzike i klupske atmosfere, ali koga briga kad će nam naš stariji ortak kupiti votku?“, obično tako nekako glasi tešenje u društvu posle neuspešnog ubeđivanja sa obezbeđenjem. Uz malo sreće, na nekom skrovitom mestu, uspeće da izmaknu noćim policijskim kontrolama i malo ugreju grlo alkoholom. Kao posmatrač, ali i kao aktivni učesnik u noćnim provodima, verujem da moji vršnjaci ne bi mogli ni da zamisle da recimo u Bečeju ne budu pušteni u neki klub ili da ne mogu dobiti alkoholno piće zbog toga što još nisu punoletni. Razlog za to je činjenica da je svima nama vrlo dobro poznato da se propisi u najvećem broju slučajeva ne poštuju. Naravno, nikome od nas neće zasmetati to što ipak možemo popiti koje piće za vreme izlaska.
Podrazumeva se da je dobro to što nemačka praksa nastoji da spreči mlađe od 18 godina u prekomernom konzumiranju alkohola i da ih zaštiti od eventualnih zdravstvenih konsekvencija. Međutim, ukoliko je neko dovoljno razuman da i sa šesnaest godina razume da je alkohol u većoj količini štetan, ne vidim razlog da mu isti bude zabranjen. Evidentno je da to što se kod nas uglavnom krše propisi i pravila, dok se u Nemačkoj uglavnom ista poštuju, ne zavisi samo od pojedinaca. Mislim da objašnjenje ove pojave možemo dobiti ako uporedimo mentalitete ovih naroda. Srbi su dobro poznati po ležernosti, druželjubivosti i nesebičnosti. Nemce, pak, kao narod, krasi preciznost, striktnost i istrajnost. Ipak, mislim da je sistem ono što nam je potrebno. Sistem je ono što može uticati na pozitivne osobine jednog naroda.
Naposletku, kada se bude zasnovao sistem, pitanje našeg mentaliteta više i neće biti toliko bitno.
