Koliko i da li se stranke obraćaju mladima? Gde su mladi u sistemu i da li ih neko sluša? Sve su to pitanja na koje već duži period želimo odgovor, a koji nam u prethodnim nedeljama približava Krovna organizacija mladih Srbije.
Uoči izbora, sproveden je monitoring izborne kampanje gde je fokus stavljen na obraćanje ka mladima. Aktivno učešće i uključivanje mladih u procese donošenja odluka su glavni mehanizmi u poboljšanju njihovog položaja u Republici Srbiji, ali i u shvatanju i izražavanju njihovih potreba.
O monitoringu i rezultatima
– Ovo je drugi izborni ciklus kako radimo monitoring. U okviru njega, posmatraju se različiti politički akteri, kako se oni obraćaju mladima i o mladima, u kojoj meri i u kom kontekstu i da li nude neke konkretne politike ili obećanja. Što se tiče broja mladih na izbornim listama, KOMS je istražio koliko mladih ima ukupno na svakoj listi pojedinačno, ali i koliko njih zapravo ima realnu šansu da bude izabran za narodnog poslanika, analizirajući u kom se delu liste nalaze mladi, navodi Milica Borjanić, programska menadžerka Krovne organizacije mladih Srbije, te ističe da ove godine na listama ima 14 odsto mladih kandidata, u odnosu na 2020. godinu kada je procenat iznosio 17 odsto.
Uz to, najviše mladih se nalazi na izbornoj listi Zavetnici (72), a najmanje na listi Suverenista (11) , a glavne teme koje su stranke komunicirale ka mladima su stambena politika i podsticajne mere za mlade bračne parove, dok se samo sporadično govorilo o unapređenju obrazovnog sistema i potencijalnim rešenjima za povećanje zapošljivosti mladih. Česta tema koja je komunicirana i od vlasti i od opozicije je bila novčana pomoć od 100 evra koja je ponovo najavljenja da će biti dodeljena mladima u junu.
– Cilj ovog monitoringa bio je da mladima ukažemo na programe i politike koje političke partije nude mladima i na taj način ih pozovemo da učestvuju u izbornom procesu, glasaju i na taj način utiču na procese donošenja odluka. Sa druge strane, cilj je uticati na političke aktere koji učestvuju u izbornoj trci da se više obraćaju mladima, nude konkretne mere i politike ali i mlade aktivne u političkim partijama da budu glas mladih i predstavljaju interese mladih ljudi u Srbiji, kazala je Borjanić.
Radi što većeg uključenja mladih u sistem i zajednicu, vrlo je važno stavljati akcenat na poboljšanje položaja mladih koji se nalaze na marginama suočavajući se sa bezbroj prepreka na putu do, pre svega, zaposlenosti.
Iako je čuven izraz “Na mladima svet ostaje”, mladi svakodnevno bivaju sputavani predrasudama koje smo mi kao društvo postavili.
Polazeći od mišljenja da su mladi neiskusni, da ne znaju, da su previše “mladi” da bi se mešali u bilo šta, a posebno u odluke koje se tiču celog naroda, dolazi se do pitanja – gde su mladi u izbornoj kampanji?
Gde su mladi u izbornoj kampanji?
– Mladi kandidati za narodne poslanike su viđeni sporadično tokom kampanje i to svega u okviru nekoliko lista. Većinom su na svim listama komunicirali partijski funkcioneri ili ministri u okviru vladajuće koalicije, dok su mladi kandidati za poslanike komunicirali o opštim društvenim i ekonomskim pitanjima, ne fokusirajući svoje obraćanje ka mladima, prenosi nam Milica.
Prema mnogobrojnim istraživanjima koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije dolazi se do zaključaka da mladi ukazuju na to da nemaju visok stepen uticaja na donošenje odluka, osećaju se zanemareno od političkih subjekata, institucija i drugih relevantnih aktera.
– Tokom kampanje je nedostajala direktna komunikacija koja uvažava pre svega položaj i potrebe mladih. Iako je tokom izbornog ciklusa mladima posvećena veća pažnja, ona je i dalje na nezadovoljavajućem nivou. Takođe, problematično je što stranke uglavnom ne prepoznaju koje su teme od značaja za mlade, ističe sagovornica.
Kampanja iz ugla mladog istraživača
Član istraživačkog tima KOMS-a Boris Kaličanin smatra da je ovaj izborni ciklus znatno zanimljiviji mladima nego prethodni i da su mladi više zainteresovani da isprate izbornu kampanju i aktivnosti političkih aktera.
– Jedan od uzroka povećane zainteresovanosti je svakako karakter ovih izbora – najpre, parlamentarni izbori se održavaju istovremeno kad i predsednički, a empirijski možemo videti da je izlaznost veća uvek kada su predsednički izbori. S druge strane, tokom poslednjih par meseci mladi su imali niz prilika za neformalnu političku participaciju, koja je mladima znatno bliža i privlačnija od samog glasanja, poput ekoloških i drugih protesta, kaže mladi istraživač Boris Kaličanin.
Sagovornik navodi da i on sam poznaje mnogo studenata koji su bili razočarani što nisu mogli da glasaju na referendumu jer nisu promenili mesto glasanja, ali su za ove izbore to na vreme učinili, mahom i zbog pozitivne kampanje različitih organizacija koje su pozivale mlade da izađu na izbore, a pritom ih edukovale i kako mogu da glasaju u gradu gde studiraju.
– Što se tiče same kampanje, partije i kandidati nisu preterano komunicirali sadržaje ka mladima, niti ih komunicirali putem platformi prijemčivih mladima. Neki moj uvid je da je kampanja prvih par dana išla u dobrom pravcu, ali se onda desio rat u Ukrajini koji je spustio zavesu na sve unutrašnje teme, a fokus kampanje preusmerio na spoljnu politiku i energetsku bezbednost, naglašava on.
Takođe, jedan od stavova koji se nameće među mladima jeste da nemaju za koga da glasaju na izborima. Takvo mišljenje deli 48 odsto mladih, prema podacima KOMS-a.
Pored ovog, među mladima postoje i nedoumice o važećim glasačkim listićima, izlascima na glasanje u zemlji i inostranstvu, a KOMS aktivno putem društvenih mreža edukuje ciljnu grupu o celokupnom procesu, a više možete pogledati OVDE.
Uticaj kampanje na izlaznost
– KOMS je tokom izborne kampanje pokrenuo serijal edukativnih objava na društvenim mrežama u vezi izbornog ciklusa, gde su mladi mogli da se informišu o svemu bitnom u vezi izbora. Jedna od bitnih stvari u vezi izlaznosti na izbore je da je značajan broj studenata promenio svoje mesto glasanja na osnovu boravišta, odnosno da će studenti glasati u gradu gde studiraju i neće morati da se vraćaju u svoj rodni grad da glasaju. S druge strane, naša igrica „Postani predsednik“ je postala viralna. Mladi često ističu da ne znaju za koga da glasaju i stoga cilj igrice je bio da mladima koji nisu sigurni za koga da glasaju, postavi nekoliko pitanja i time ispita njihov “politički kompas” i predstavi tri partije koje su najbliže njihovim stavovima, navodi Milica ispred Krovne organizacije mladih Srbije.
Kviz, “Postani predsednik” ima za cilj da pomogne mladima pri otkrivanju koja politička partija ili koalicija nudi politike najbliže stavovima i vrednostima svake mlade osobe, te je ovo prava prilika da istražite svoje stavove i vidite koja to stranka ideološki odgovara vašim razmišljanjima. Zainteresovani mogu odigrati ovu zabavno – edukativnu igru OVDE.
Pozivamo vas da izađete na glasanje, jer je 3. april prilika da se čuje naš glas – glas mladih.
Detaljnije o kampanji možete čitati na sajtu koms.rs.
Autori: Uglješa Surdučki i Olivera Marić
