Podatak da dve trećine devojaka u Srbiji doživi neki vid rodno zasnovanog nasilja jeste jedan od rezultata istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), a ujedno i alarmantan podatak koji svedoči o važnosti razgovora na ovu temu.
Kada govorimo o rodno zasnovanom nasilju, pre svega, važno je da razgovor bude konstantan, a ne samo u danima kada su vodeće vesti one iz crne hronike u vezi sa najgorim epilogom nasilja.
Iako jeste teška tema za razgovor, svi znamo da nasilje prema ženama, odnosno rodno zasnovano nasilje, neće prestati da postoji samo zato jer izbegavamo da se njime bavimo. Ako uzmemo u obzir podatak UN Women-a da je polovina svih žena u Srbiji doživela neku vrstu nasilja, možemo da razumemo koliko je ono, nažalost, rasprostranjeno i koliko je potrebno raditi na tome da se ovakvo stanje promeni.
Napomena: Rodno zasnovano nasilje prisutno je kod oba pola i podjednako je važno da se govori o svim slučajevima.
Tema rodno zasnovanog nasilja je deo svakodnevnog života, te je zato bitno da znamo da prepoznamo i identifikujemo nasilje. Prema „Priručniku za prevenciju rodno zasnovanog nasilja“, postoje različite vrste nasilja:
- Seksizam – izjave/ponašanje zasnovano na stereotipima o odvojenim ulogama, namenjenim dečacima i devojčicama.
- Rodno ukalupljivanje – ponašanje čiji je cilj da se svako dete ponaša kao „tipičan“ predstavnik svog pola (kao „tipičan“ muškarac/momak/dečak ili kao „tipična“ žena/devojka/devojčica).
- Seksualna objektifikacija – komentarisanje izgleda delova tela (ne mora biti ismevanje ili vređanje), kroz koje se percipirana seksualna privlačnost neke osob postavlja kao karakteristika koja određuje njenu vrednost.
- Seksualno uznemiravanje – navođenje ili primoravanje na učešće u neželjenim seksualnim aktivnostima.
- Seksualno nasilje – odnosi se na sve oblike nasilja (pokušaj silovanja, silovanje)
- Nasilje u partnerskom odnosu – odnosi se na različite vrste nasilja (psihološko, verbalno, fizičko, seksualno, ekonomsko), odlikuje se po tome što se odvija u odnosu bliskosti i poverenja koji je zloupotrebljen kako bi se dobila ili očuvala kontrola i moć nad partnerom/partnerkom.
Dakle, rodno zasnovano nasilje je svaki čin nasilja nad nekom osobom zbog njenog roda, pola ili seksualne orijentacije.
Kada je reč o tome koliko je mladih u našoj državi pretrpelo seksualno nasilje, KOMS je ovo pitanje istraživao za potrebe najnovijeg Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2022. godinu.
Kao odgovor na ovo pitanje, 17 odsto mladih se izjasnilo da su bili žrtve seksualnog nasilja, a taj broj raste na 25 odsto kada su u pitanju mlade žene. Kada se podaci uporede sa prethodnom, 2021. godinom, ove godine brojke su veće (poredeći sa prošlogodišnjim rezultatom – 13 odsto i 21 odsto).
Ovo su zaista zabrinjavajući podaci koji sami po sebi alarmiraju „zvono za uzbunu“. KOMS se temom rodno zasnovanog nasilja bavio i u istraživanju pod nazivom „Istraživanje stavova mladih o rodno zasnovanom nasilju“.
Uočeno je da je kod 70 odsto mladih dominantan obrazac rodno ravnopravnih uloga kao poželjnih, 10 odsto mladih ima stavove koji korespondiraju sa patrijarhalnim i tradicionalnim obrascima, dok je petina mladih neodlučna.
Takođe, zabrinjava i to što 11 procenata momaka i tri procenata devojaka smatraju da je nekad u redu da dečko devojci lupi šamar.
Ono što je ohrabrujuć podatak jeste da većina mladih (88 procenata) prepoznaje i osuđuje fizičko nasilje u partnerskim vezama, kao i to da u partnerskim vezama mladi vide jasnu razliku između ljubavi i potrebe kontrolisanja partnera ili partnerke u izboru garderobe koju nosi, mesta na koja odlazi i u izboru ljudi s kojima se druži.
Ipak, potrebno je više razgovarati o ovoj temi, te je uključiti kako u formalno obrazovanje, tako i da se kvalitet i ponuda neformalnog obrazovanja podigne na viši nivo.
Programi koji se bave pitanjem rodno zasnovanog nasilja treba da budu dostupni svim mladim ljudima, bez obzira u kom gradu ili opštini žive, da li u urbanoj ili ruralnoj sredini, bez obzira na stepen obrazovanja, pol, religiju, nacionalnosti i slično – jer samo bez trunke nasilja možemo kreirati moderno i demokratsko društvo.
Kakva je situacija u Bečeju povodom ove teme?
Samo u toku prošle godine Centru za socijalni rad Bečej prijavljeno je 154 slučaja nasilja prema ženama. U najvećem broju zabeleženi su slučajevi psihičkog i fizičkog nasilja, dok se ekonomsko nasilje kao takvo ne prepoznaje, podaci su ove ustanove.
Određene usluge, poput psihološkog savetovališta, slabo su aktivne i u gradu, a posebno u seoskim sredinama gde nema razvijenih programa putem kojih zainteresovani mogu da stiču nove veštine ili da se informišu o zaštiti od nasilja, pružanju podrške i slično.
Kako bi se došlo i do ruralnih sredina, Bečejsko udruženje mladih je pokrenulo projekat „Ka unapređenoj bezbednosti žena u opštini Bečej“ uz podršku UN Women u Srbiji, gde je fokus osnaživanje i poboljšanje zapošljivosti žena iz seoskih sredina, te podizanje svesti o zaštiti od nasilja i rodno zasnovanoj diskriminaciji i pružanje podrške ženama da izađu iz kruga nasilja.
U okviru projekta održan je veliki broj radionica jezika sredine, šivenja, knjigovodstva, kancelarijskog poslovanja, psihološkog savetovališta i radionice Centra za socijalni rad Bečej.
Kroz ove radionice i kurseve razgovarali smo sa ženama i došli do zaključka da njihov položaj nije nimalo povoljan, a da se to prenosi i na mlade devojke od kojih se očekuje da se uklope u nametnute stavove koji se prenose generacijama unazad, pa tako im se postavlja pitanje, na primer „Zašto ideš na fakultet, treba da se udaš”.
Sa druge strane, na pitanje „Da možeš da biraš, koliko godina bi izabrala da imaš?”, nekoliko žena sa sela daje isti odgovor – „Osamnaest i nikada se ne bih udala“.
Prema rečima naših učesnica u projektu, možemo zaključiti da je zastupljena nemogućnost donošenja odluka, pa tako žene na selu nakon što se udaju, u dosta slučajeva, bivaju ograničene – ne smeju da izlaze, da se šminkaju, posete majku i slično.
Neke od priča polaznica podelili smo u dve objave, pa tako klikom na link, kao i ovde, možete pogledati celokupna iskustva.
Takođe, u julu smo održali i performans sa ciljem skretanja pažnje na problem nasilja prema ženama, gde su naše aktivistkinje poručile sugrađanima i sugrađankama da nasilje ne sme ostati u četiri zida i da se o njemu ne sme ćutati.
Izvorni tekstovi:
