Demokratije u Srbiji nema, a nije ni poželjna

0
19
Iz izveštaja

Šta građani Srbije misle o stanju demokratije u Srbiji, koliko veruju institucijama i da li su spremni da se uključe u neku aktivističku inicijativu? Pred vama nalazi se izveštaj čiji podaci proizilaze iz ankete Bezbednosnog barometra Zapadnog Balkana. Ovi nalazi pokazuju kako građani doživljavaju i jesu li informisani o pitanjima predstavljenim u ovom izveštaju.

Bezbednosni barometar Zapadnog Balkana služi kao instrument za merenje percepcije javnosti u Albaniji, Kosovu i Srbiji o različitim pitanjima vezanim za bezbednost, navodi se u izveštaju kog možete pogledati OVDE.

Skoro trećina građana Srbije ocenjuje da u zemlji nema demokratije, dok polovina ispitanika smatra da je ona sa većim ili manjim problemima. Sa ovim su najviše saglasni mladi i populacija uzrasta od 30 do 39 godina, kao i građani koji žive u Beogradu. Objašnjenje za to se može naći u stavu građana da glavne odluke u državi donosi izvršna vlast, da političari koriste vlast za ostvarenje svojih ličnih interesa, te da je korupcija bilo iz domaćih ili stranih izvora glavna pokretačka snaga u državi. Tako skoro dve trećine građana smatra da političari organizovani u interesne grupe zloupotrebljavaju vlast zarad ostvarenja ličnih interesa.

Ovi stavovi građana su se preslikali i na percepciju korupcije pa su među najkorumpiranijim akterima u državi političke partije, vlada, pravosuđe, policija i mediji. Uz to, 86% ispitanih smatra da se u javnoj upravi i državnim preduzećima zapošljava putem koruptivnih mehanizama odnosno podmićivanjem, političkim i rodbinskim vezama.

Izlazak iz stanja sveopšte korupcije i unapređenja demokratije biće težak, i nije za očekivati veći angažman građana iako su to naveli kao neophodno. Naime, tek 5% ispitanika javnomnjenskog istraživanja namerava da se uključi u neku aktivističku inicijativu, dok je svega 20% njih učestvovalo (redovno ili povremeno) u nekoj aktivističkoj akciji.

Takođe, ispitanicima nisu na vrhu liste prioriteta aktivizam i smena vlasti putem demonstracija kao način izlaska iz postojećeg stanja. Oni se u najvećoj meri zalažu za lustraciju odgovornih kao i za formiranje specijalnog tužilaštva i policije sastavljenog od čestitih ljudi. Ali, s obzirom da su prema mišljenju ispitanika navedene institucije jako korumpirane i zloupotrebljene od strane političara, postavlja se pitanje kako će se taj proces sprovesti. Da li institucije imaju dovoljno „čestitih ljudi“ kao i kako ih okupiti i organizovati. Stiče se utisak da građani očekuju da ovu odgovornost preuzme lider koji je stručan i sa „čvrstom rukom“.

Detaljnije o ovim temama možete pročitati u izveštaju.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku je sproveo istraživanje javnog mnjenja u periodu od sredine do kraja septembra 2021. godine, uživo, na uzorku od 1.000 građana Srbije.

Izvor: Beogradski centar za bezbednosnu politiku