Bedeille, France 13. – 28.avgust 2023.
Dolazak i upoznavanje sa mestom i učesnicima: Po dolasku u Bedeille smo se prvo upoznali sa ostalim učesnicima na projektu koji su došli iz Poljske, Češke, Kipra, Severne Makedonije i naravno zemlje domaćina – Francuske. Ukupno nas 18 uz tri organizatora projekta i dva trenera.
Već sutradan smo bili upoznati sa samim okruženjem i funkcionisanjem mesta. Pošto su organizatori vodili računa o životu sa što manje negativnog uticaja čoveka na svoju okolinu kao i uštedu prirodnih resursa imali smo priliku da iskusimo ishranu bez mesa, upotrebu kompost toaleta bez potrošnje vode, ekonomično pranje posuđa, kao i kompostiranje ostataka hrane i pravilnu separaciju otpada.
O svemu ovome smo učili uz igru podeljeni u 6 grupa po 3 člana, gde je svaka grupa trebala da prođe kroz određene zadatke kao što su čišćenje toaleta i tuševa, pranje posuđa posle ručka i večere, čišćenja prostorija i spremanja večere. Pored toga naučili smo gde se nalaze određene prostorije za zajednički odmor i za radionice, aparati i uređaji koji će nam zatrebati tokom boravka, kao i važna pravila zajedničkog života i ponašanja. Grupe za realizaciju ovih dnevnih zadataka zadržane su do samog kraja boravka i dnevno su se samo menjali zadaci koje je određena grupa imala da izvrši. Ovakav pristup je probudio osećaj zajedništva i korisnosti među učesnicima i doprineo boljem shvatanju okruženja u kome se nalazimo i radimo i obaveza koje proističu iz toga.
Radionice: Prvo smo bili podeljeni u dve grupe od 8 i 10 članova zbog potrebe za parnim brojem učesnika i zbog dve radionice koje su tekle paralelno. Jedna grupa je učestvovala na radionicama klovnovskog teatra, a druga na improvizacijskom pozorištu. Program obe grupe je trajao četiri dana, da bi se posle toga grupe zamenile i naredna četiri dana radile drugu radionicu. U međuvremenu, pred sam kraj obe radionice, imali smo zajednički nastup obe grupe pred lokalnom publikom i prijateljima organizatora, gde smo prikazali naučeno kroz razne kreativne i interaktivne aktivnosti i performanse.
Zbog različitog pristupa trenera individualnom i timskom radu kao i različitih formi glume, obe radionice su bile izuzetno zanimljive i dale su nam alate, veštine i aktivnosti koje su nam pomogle i koje će nam pomoći da se dalje razvijamo ne samo u okvirima teatra već kao i osobe koje su aktivni članovi svojih zajednica i koji mogu stečeno znanje da prenesu drugima.
Improvizacijsko pozorište se fokusiralo na izgrađivanju karaktera, scenskog doživljaja i saradnje sa drugim učesnicima kroz aktivnosti koje su se postepeno nadograđivale i koje su omogućile svim učesnicima da izađu iz svoje zone komfora i da na licu mesta izgrade okruženje, stvore lika i odgovore na glumačke ponude i izazove drugih.
Klovnovski teatar je bio malo slobodniji po pitanju izražaja i koncepta aktivnosti koje se nisu toliko nadograđivale jedna na drugu koliko su bili individualni alati koje su učesnici uzimali i spajali u njima prihvatljivu celinu. Klovnovsko pozorište, odnosno ovaj pravac koji smo mi imali priliku da proučimo, se baziralo na buđenju dečijeg u sebi, onog istraživačkog, kome je sve novo i koje se tiče najviše emocionalnog u nama. Svaka emocija je preuveličana i data joj je personifikacija, i poželjno je menjati je više puta i sa većom brzinom u svakom performansu, bio on individualni ili timski.
Svaka radionica je, pored aktivnosti koje su se usko ticale forme koju predstavljaju, imala aktivnosti zagrevanja tela, glasa i facijalne ekspresije kao i mnoštvo zanimljivih enerdžajzera.
Posle prvog seta radionica svaka od grupa je imala zadatak da opiše šta se radilo svaki dan od aktivnosti, koje će organizatori objediniti u publikaciji koju će dostaviti svim učesnicima kako bi mogli na lak način to da primene u svojim sredinama.
Interkulturalne večeri i Željanina kuhinja: Organizovane su dve interkulturalne večeri. Prva je bila na samom početku programa gde se svaka zemlja učesnica predstavljala jelom karakterističnim za podneblje iz kojeg dolaze. Bilo je vrlo zanimljivih i ukusnih jela, a Srbija se predstavila sa domaćim pasuljem i slatkim gombocama za koje je najzaslužnija naša Željana Rusmir, koja je i kasnije u par navrata spremala hranu jer se, moramo priznati, naša hrana najbrže pojela i imala najveće pohvale od ostalih učesnika!
Drugo interkulturalno veče je obuhvatilo predstavljanje zemalja kroz kabare, odnosno muziku, pevanje, ples, glumu i neke osnovne i zanimljive informacije o državi iz koje dolazimo. Uglavnom su se učesnici predstavili kroz narodne plesove i igre, a Srbija je prikazala splet leskovačkih igara kroz bravure igračkog para Nemanje Jovića i Željane Rusmir, a posle toga je usledilo užičko kolo u kom su svi prisutni učestvovali. Ovo veče je propraćeno sa puno smeha, fizičke aktivnosti i dobre muzike.
Uz to, organizovano je i veče poezije gde su učesnici u prijatnom prirodnom ambijentu i noći punoj zvezda recitovali stihove svojih omiljenih pesama na maternjem ili engleskom jeziku, od kojih su neke bile i napisane od strane samih recitatora. Jedno posebno i čarobno veče sa mnogo emocija i događaj koji vredi organizovati i na drugim radionicama.
Slobodno vreme: Skoro svakog dana posle ručka, između 13 i 15h i posle večere, nakon 20h, učesnici su imali priliku da se druže i provedu zajedno vreme u različitim aktivnostima. Neki su uživali u sviranju gitare i pevanju, drugi u šetnjama prirodom i poseti lokalnih gazdinstava punih interesantnih životinja npr. lame. Igrale su se društvene igre, razgovaralo se o raznim temama, igrali su se fudbal, odbojka, ali i neke izmišljene, a opet zabavne igre.
Pored svega toga pojedina popodneva ili celi dani su bili rezervisani za ekskurzije u obližnja mesta i zanimljive prirodne lokalitete poput ogromne pećine koja je značajno arheološko nalazište, kao i čistih reka i jezera u kojima se moglo uživati plivajući. Posete lokalnim bazarima i pijacama rezultovale su upoznavanju kulturnog bogatstva kao i zanatlijske i kreativne radinosti francuskog stanovništva. Uživalo se i u plesu, muzici i zajedničkoj zabavi sa žiteljima tih mesta. Jedna prava i iskrena interkulturalna razmena.
Zaključak: Jedno predivno iskustvo, puno novih saznanja, novostečenih prijatelja, nezaboravnih avantura i momenata. Divno okruženje i prelepa priroda kao i iskusni organizatori i treneri podstakli su u svima nama kreativnost, želju za stvaranjem i učenjem.
Dve zamerke na celokupan izuzetno pozitivan utisak bi bile potreba za većim nivoom sveopšte higijene mesta i ljudi, kao i kraće trajanje programa. Prva zamerka je najviše vezana za sam način organizovanja života i aktivnosti u mestu gde su se održavale radionice, jer je sve bilo okrenuto ka štednji resursa, ostavljanju manjeg traga na zagađenje okoline i prirodnoj i fabričkoj reciklaži. Naravno i sami korisnici prostora i njihovo ophođenje prema istom su doprineli sveopštem utisku o većoj potrebi za higijenom. Sve je ovo tokom vremena bilo iskazano kroz organizovanje raznih grupa podrške, retrospektive i davanja povratnih informacija što je doprinelo poboljšanju uslova, ali je i dalje bilo mesta za napredak.
Što se tiče zamerke na dužinu trajanja programa mislim da je trening trebalo da traje najviše 10 dana, umesto 14, jer su se učesnici pred kraj treninga već osećali umorno, slabe koncentracije i želje za radnim aktivnostima. Tom produženju je doprinela i dodatna, vremenski i mentalno zahtevna aktivnost gde su parovi učesnika imali zadatak da osmisle jednočasovnu radionicu, koja se zasnivala na prethodno odrađenim radionicama klovnovskog i improvizovanog teatra, i da je prikažu ostalima. Posle toga su imali zadatak da sve aktivnosti sa izvedene radionice opišu i pripreme je za zajedničku publikaciju. Dobra je zamisao organizatora da ubace ovakav vid prezentovanja naučenog, ali mislim da je to moglo da se uradi na jednom bazičnijem nivou sa manje propratnih aktivnosti i u kraćem vremenu.
Na kraju, bez imalo skromnosti, želeo bih da pohvalim naš tim jer je pokazao izuzetnu posvećenost, kreativnost i trud u svim radioničkim i vanradioničkim aktivnostima. Svojim nesebičnim zalaganjem i pomoći kako organizatorima tako i ostalim učesnicima uživali smo veliko poverenje i bili prepoznati kao tim na koji se može osloniti u svim situacijama.
Svakako željno očekujemo publikaciju o radionicama i aktivnostima sa ovog treninga na kojoj su svi učesnici vredno radili i koja će biti pravi sveobuhvatni alat za neke buduće projekte u našim lokalnim sredinama kroz organizacije i događaje u kojima aktivno učestvujemo i radimo i za neke buduće učesnike koji će kroz sve ovo steći nove veštine važne za njihovo dalje napredovanje, a time i kulturni i intelektualni napredak društva.
Bojan Pejović
