U petoj emisiji podkasta „Bumovanje“ možete poslušati razgovor sa mladom ljubiteljkom poezije Dajanom Grubišić, na društvenim mrežama poznatoj kao Sakupljač trenutaka.
Razgovor o poeziji, pisanju i izazovima mladih ljubitelja poezije poslušajte na Jutjub kanalu portala MojBečej.rs.
Rad Bečejskog udruženja mladih je institucionalno podržan od strane Vlade Švajcarske kroz projekat Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.
U nastavku vam prenosimo pesmu koju je Dajana čitala u našem ragovoru.
Halo
Je l’ to 2005. godina
Ili tako neka otprilike
Slušaj mala
Ja sam
To jest ti si
Kako god
Zovem te da ti kažem
Da te devojke od dvadeset i tri
Četiri
Pet godina
Nisu baš kao što je u tvojoj glavi
Ili ja bar nisam sad
Nema onog traga od parfema
Za mnom po ulici
Pravo da ti kažem
Još uvek nemam ni svoje pare
Tako da nisam baš ni samostalna
Ne oblačim se kao prava devojka
Razumeš
To što sad zamišljaš
Kako ćeš uvek biti sređena
I tako nekako mlada a odrasla
Nisam
Izvini
Ne znam sad ko je koga zeznuo
Ti mene što sad tako zamišljaš
Ili ja tebe što nije tako ispalo
U pravu si
Nije niko kriv
Hvala ti
Uvek si bila zrela za svoje godine
To sam još htela da ti kažem
Mislim da nas je ta zrelost malo zeznula
Ne valja biti previše svestan
Odgovoran
Pametan
Ne valja misliti mnogo unapred
Ni gledati unapred
Ali nema veze
Mala
Slušaj
Ne boj se
Nije da je meni loše
Faks sam završila
To smo svakako uvek znale
Da neće biti problem
Mnogo sam čitala uvek
I moram još više
Pišem
Čini mi se bolje nego ikad
Ili se bar meni dopada
Što znaš da nije baš uvek bio slučaj
Još uvek važim
Za pametnu
Poštenu
I dobru osobu
Nadam se da će tako ostati
A verujem da ni ne znam drugačije
Imam ja neku ideju
I cilj
Samo još uvek nekako stojim
Na nekom raskršću
I nemam pojma gde da krenem
Tako da
Ne znaju te devojke baš uvek
Gde da idu i šta da rade
I nije sve lako
Ni jednostavno
Sad vidim
Da nije bilo ni mojim sestrama
Samo tebi tako izgleda
Kad stojiš na stanici i čekaš
Da izađu iz autobusa
Sa torbom preko ramena
Lakog koraka
I nasmejane
Iz tog grada osunčanog
Gde sve nekako miriše na mladost
Veruj mi
Nisu ti koraci bili laki
Valjda je samo tako delovalo
Možda tako delujem i ja
Ali ništa nije kao što izgleda
No nebitno
Ne zovem te da te smaram
Svakako ćeš dovoljno biti smorena
Samo da ti kažem
Eto
Da je negde zapelo
Jer često ovih dana
Mislim o tebi
I o svemu što zamišljaš
Stvarno sam se trudila
Da bude tako
Ali kad stigneš konačno
U te famozne dvadeset i tri godine
Vidiš da život nije ništa što zamišljaš
Nego ono što se dešava
Što teče
Pa ti plivaš
Kako znaš i umeš
Batrgaš se
Znaš da nismo neki plivači
Ali biće sve okej
Veruj mi
Slušaj mala
Prekidam sad
Još samo ovo
Molim te smej se
I veruj u sebe
Jako veruj
Kao svi ti ljudi što sada veruju
Da ne bude jednog dana
Da svi misle da si potencijal
A samo ti nemaš pojma
Šta bi sad s tim
Doduše
Smešno je sad ispalo
Što to govorim
Jer tako i jeste
Ali šta znam
Možda ti nešto promeniš
Smej se
Puno ćeš još plakati
I smejati se
I kroz sve ćeš ići tim srcem
Polupaćeš se kao budala
Smej se
Budi dobra prema sebi
Ne boj se
Mala izvini
Ali biće sve dobro
Videćeš
Kao što je uvek bilo dobro
Odrastati s tobom
Samo se potrudi
Da dobro zapamtiš svaki taj dan sada
Da imaš kad dođe nedostajanje
Ne žuri ovamo
Evo kažem ti
Ništa ne propuštaš
Ja ionako sad
Samo želim da budem ti
Ali ne brini
Možda sredim sve dok dođeš
Potrudiću se
Lepo spavaj
Poljubi mamu i tatu
