O načinima i izazovima upotrebe rodno odgovornog budžetiranja na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou kao alatke za dostizanje pune rodne ravnopravnosti bilo je reči u ponedeljak 30. maja na konferenciji „Rodno odgovorno budžetiranje – Republika Srbija kao primer dobre prakse“ u Palati Srbija.
Na poziv potpredsednice Vlade i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorane Mihajlović konferenciji posvećenoj rodno odgovornom budžetiranju prisustvovala je Ana Aćimov, članica upravnog odbora Bečejskog udruženja mladih (BUM). Ona je na skupu koji je organizovalo Ministarstvo finansija i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), imala priliku da predstavi uspešnu praksu participativnog budžetiranja iz opštine Bečej i saradnju sa lokalnom samoupravom.
– Akcija „Budžet po meri građana – I ti se pitaš!“ se svake godine unapređuje jer participativno budžetiranje i rodno odgovorno budžetiranje idu ruku pod ruku i predstavljaju procese čiji se rezultati direktno odražavaju na kvalitet života građana i građanki u opštini Bečej, rekla je u Palati Srbija Ana Aćimov i dodala da je od prošle godine fokus organizacije na tome da se sve veći broj žena direktno uključi u ovaj proces.
– Važno je uključiti što više građana u donošenje odluka na lokalnom nivou, naročito žene i to žene iz seoskih sredina. Na tome ostaje fokus i ove godine, zaključila je Aćimova.
Potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović izjavila je na konferenciji da su ostvareni rezultati pokazatelj posvećenosti Vlade Srbije unapređenju položaja žena i stvaranja jednakih uslova za žene i muškarce.
– Od 2015. godine, kada smo uveli rodno odgovorno budžetiranje, možemo da pratimo ulaganja na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou za unapređenje rodne ravnopravnosti. Jedna stvar je kada se investira u projekte koji donose dobrobit samo jednom delu populacije, ali je suština da se potrudimo da se budžetska sredstva ulažu u projekte koji će omogućiti jednake uslove za žene, muškarce, devojčice i dečake, jer je to i osnova rodne ravnopravnosti, izjavila je Mihajlovićeva. Ona je istakla da je Srbija u grupi od samo 19 odsto zemalja koje uspešno sprovode rodno odgovorno budžetiranje.
– Jedna smo od retkih zemalja u Evropi koja je definisala okvire. Pored zakona, strategija i akcionih planova koji su osnova za sve što radimo kada je u pitanju i borba protiv nasilja nad ženama i devojčicama i briga o reproduktivnom zdravlju, neophodno je da vodimo računa i o tome kako se i gde investiraju budžetska sredstva, rekla je potpredsednica Vlade.
Ona je navela da je veliki broj lokalnih samouprava, državnih ustanova, ministarstava uveo komponentu rodno odgovornog budžetiranja i da je uvođenje rodne perspektive u budžet unaprediti položaj žena i devojčica.
Milana Rikanović, šefica kancelarije UN Women u Srbiji, izjavila je da je za rodnu ravnopravnost važan sistematski pristup i da rodno odgovorno budžetiranje omogućava i transparentnost u trošenju javnih sredstava.
– Rodno odgovorno budžetiranje omogućava nam da saznamo koliko budžetska sredstva doprinose smanjenju nejednakosti, daje nam alate za unapređenje. Srbija je jedna od zemalja koja je proglašena za primer dobre prakse i smatra se da je uspostavljen sistem praćenja i ulaganja. Кoordinaciono telo za rodnu ravnopravnost je i naš partner i pokretač mnogih odluka i zajedno radimo na smanjenju nejednakosti i osnaživanju žena, rekla je ona.
Smiljka Jovanović, pokrajinska sekretarka za finansije, rekla je da Pokrajinska vlada ambiciozno pristupila rodno odgovornom budžetiranju 2017. godine sa 15 programa, a da ih je sada skoro tri puta više, jer je to pitanje dugoročnih ciljeva i zadatak svih predstavnika vlasti, bez obzira na to da li je lokalni ili pokrajinski nivo.
