KOMS: Analiza lokalnih kancelarija za mlade – Da li mladi rade u kancelarijama za mlade i kako one funkcionišu?

0
38
Krovna organizacija mladih Srbije

Kada se kaže „kancelarija za mlade“ – koja je tvoja prva asocijacija? 

Da li se instinktivno odmah setiš i padne ti napamet da bi tu trebalo da makar jednim delom rade mlade osobe, jer verovatno niko od njih samih ne zna šta je ono što im je u njihovoj lokalnoj zajednici potrebno.

Kancelarije za mlade, odnosno analiziranje kancelarija za mlade je važno u kontekstu implementacije programa Garancija za mlade o kome je Krovna organizacija mladih već pisala, koji će prevashodno biti usmeren na unapređenje položaja mladih na tržištu rada, odnosno u poslovnoj sferi u kojoj se mladi kad-tad nađu.

Za implementaciju Garancija za mlade je važno da postoji analiza kapaciteta koji postoje na lokalnom nivou, a iz tog razloga su kancelarije za mlade značajne u ovoj priči.

Kada govorimo o kancelarijama za mlade, nije na odmet pomenuti da je ovaj mehanizam prepoznat u Zakonu o mladima, u kome je za kancelariju za mlade navedeno da je potrebno da se ona osnuje „radi obezbeđivanja uslova za aktivno uključivanje mladih u život i rad društvene zajednice, osnaživanja mladih, pružanja podrške organizovanju različitih društvenih aktivnosti mladih, učenju i kreativnom ispoljavanju potreba mladih, jedinica lokalne samouprave može, u okviru svojih ovlašćenja, potreba i mogućnosti“. Takođe je istaknuto da se kancelarija za mlade finansira iz budžeta jedinice lokalne samouprave (ili iz drugih izvora, u skladu sa zakonom).

Prema Rečniku omladinske politike Krovne organizacije mladih Srbije, (lokalna) kancelarija za mlade je definisana kao deo gradske/opštinske uprave zadužen za koordinaciju lokalne omladinske politike u svim oblastima od značaja za mlade, u skladu sa specifičnim potrebama svoje društvene zajednice.

(Lokalna) kancelarija za mlade (KZM) osigurava i stvara povoljno okruženje za institucionalni razvoj omladinske politike na lokalnom nivou. Takođe koordinira izgradnjom kapaciteta udruženja mladih i za mlade i neformalnih grupa mladih na lokalnom nivou, prikuplja sredstva, povezuje sektorske politike na lokalnom nivou, utiče na budžetske alokacije drugih sektora i osigurava sprovođenje Lokalnog akcionog plana (LAP-a), koji predstavlja ključni dokument za sprovođenje omladinske politike na lokalnom nivou. Takođe, ako se desi slučaj da ne postoje izgrađeni kapaciteti za sprovođenje LAP-a koji bi relevantni subjekti mogli sprovoditi, Kancelarija za mlade (KZM) može da pruža usluge usmerene na izgradnju upravo ovih kapaciteta udruženjima mladih i za mlade, ali i neformalnim grupama mladih.

Važno je napraviti razliku između toga da osnovna uloga KZM-ova nije pružanje usluga mladima, već koordinacija sprovođenja lokalnog akcionog plana (LAP-a).

Kako bi kancelarije za mlade mogle uspešno da funkcionišu i deluju, potrebno je da se ispune neki standardi, a to su:

  • Dobro upravljanje KZM;
  • Aktivno partnerstvo sa subjektima omladinske politike;
  • (Što veće) aktivno učešće mladih u lokalnoj omladinskoj politici;
  • Inkluzivan koncept rada.

U kontekstu priče o kancelarijama za mlade, treba istaći i to koji je to delokrug poslova kojima se oni bave. KZM bi trebalo da se bavi:

  • Planiranjemsprovođenjem i praćenjem razvoja omladinske politike na lokalnom nivou;
  • Iniciranjem i praćenjem sprovođenja lokalnog akcionog plana;
  • Uspostavljanjem i održavanjem saradnje sa svim relevantnim partnerima, njihovim umrežavanjem, komunikacijom i međusobnom koordinacijom;
  • Informisanjem mladih;
  • Podsticanjem aktivizma mladih, komunikacijom sa mladima, udruženjima mladih i udruženjima za mlade, kao i obezbeđivanjem učešća mladih u procesima donošenja odluka;
  • Pružanjem podrške inicijativama mladih i udruženjima mladih i za mlade;
  • Pružanjem podrške radu Saveta za mlade i omladinskim klubovima, domovima i centrima, volonterskim i drugim servisima za mlade;
  • Redovnim praćenjem potreba mladih kroz analizu trendova stanja i njihovih potreba, a posebno potreba ranjivih grupa mladih i stepena (i kvaliteta) njihovog uključivanja.

U kancelariji za mlade je zaposlen, odnosno zaposlena koordinator/koordinatorka kancelarije za mlade. To je osoba koja je zaposlena u opštini ili gradu i koja rukovodi važnim poslovima same kancelarije za mlade. Ova osoba je zadužena za koordinaciju poslova KZM-a i trebalo bi da ispunjava uslove poput upoznatosti sa svim ključnim dokumentima omladinske politike, da poseduje veštinu upravljanja resursima (ljudskim, finansijskim, materijalnim i tehničkim resursima date kancelarije za mlade), da uspešno komunicira i sarađuje sa mladima i poznaje institucije, organizacije i udruženja koja se bave pitanjima mladih u datoj lokalnoj zajednici ali i na nacionalnom nivou.

Kada je reč o podacima o broju kancelarija za mlade, iz istraživanja „Lokalna omladinska politika u Republici Srbiji“ koje je KOMS sproveo, možemo da uočimo da 52 jedinice lokalne samouprave (što procentualno predstavlja 35%) nemaju formiranu kancelariju za mlade, a da 18 jedinica lokalne samouprave koji imaju formiranu KZM formalno, kancelarija nema zaposlene.

U istraživanju koje je sproveo Regionalni savet za saradnju (Regional Cooperation Council – RCC) pod nazivom „Preduzetništvo mladih, zapošljivost NEET mladih i veštine upravljanja karijerom kod mladih u Srbiji“ sproveden je upitnik čiji je cilj da utvrdi postojeći delokrug rada kancelarija za mlade, njihove sposobnosti, potencijale i resurse, kao i sa kojim akterima blisko sarađuju tokom sprovođenja svojih aktivnosti.

Upitnik sadrži 32 pitanja koja su podeljena u šest tematskih celina: veličina i kapacitet ljudskih resursa; dostupna tehnička oprema i prostorije; kapaciteti za upravljanje projektima i odgovarajuće iskustvo; iskustvo u radu sa NEET; oblasti gde je neophodan razvoj kapaciteta; rad i koordinacija sa lokalnim vlastima i drugim akterima…

U istraživanju je navedeno da su kontaktirane ukupno 140 kancelarije za mlade, a da je 48 predstavnika ili zaposlenih odgovorilo na upitnik. Od njih 48-oro, 40 ispitanika/ispitanica su bili koordinatori KZM-a, a preostalih osmoro su savetnici ili drugi zaposleni u kancelarijama za mlade. Od ukupnog broja ispitanih, 29 su muškarci, odnosno 60%, a njih 19, tj. 40% su žene.

Prema upitniku, ispitanici i ispitanice su podeljeni po starosnim kategorijama, umesto po tačnim godinama starosti. Rezultati ukazuju da su u (ispitanim) lokalnim kancelarijama za mlade uglavnom zaposlene mlađe osobe. Zanimljiv je i podatak da je njih 40/48 mlađe od 40 godina – tačno polovina (50%) zaposlenih je između 30. i 40. godine; a oni između 18 i 29 godina su zastupljeni procentualno 33%.

Izvor: Istraživanje Regionalnog saveta za saradnju

Od ovih ispitanih kancelarija za mlade, 29/48 je izjavilo da imaju klub za mlade (60%), odnosno da imaju fizički prostor gde se mogu sastajati sa mladima, koji je ujedno i prostor da se mladi međusobno socijalizuju. Važnost da KZM imaju ovakav prostor za mlade se ogleda u tome što je značajno da postoji prostor za lokalna kulturna dešavanja koji možda ne postoji na drugom mestu, a važan je i kao prostor za neposredan tj. direktan rad sa mladima.

Prema podacima istog istraživanja, polovina ispitanika je reklo da nisu zaposleni na mestu koordinatora u njihovom sistemu kancelarije za mlade, a druga polovina (50%) rekla je da jeste. Ovo praktično pokazuje da je polovina koordinatora/lokalnih administrativnih radnika nadležnih za omladinska pitanja ili su zaposleni privremeno ili angažovani kao volonteri. U ovakvoj situaciji nedostatka sistematizovanih radnih mesta za koordinatore lokalnih kancelarija za mlade, postoji negativan uticaj na održivost samih KZM, njihovu nezavisnost i pristup resursima.

Još jedan indikativan podatak je da većina ispitanih KZM nema stalno angažovane zaposlene ljude. Od 48 ispitanih KZM, dvadeset kancelarija se izjasnilo da imaju samo jednog stalno zaposlenog na neodređeno vreme; 19 je reklo da uopšte nemaju zaposlene na neodređeno vreme; a ostalem KZM su se izjasnile da imaju 2 – 5 zaposlenih na neodređeno vreme. U istraživanju je navedeno i da većina (ispitanih) kancelarija za mlade, odnosno njihovih zaposlenih, obavlja svoj rad koji je regulisan ugovorom o privremenim i povremenim poslovima – koji su najpre namenjeni spoljnim saradnicima ili volonterima. Ono što je zaključeno u istraživanju je da je stabilna mreža volontera i volonterki za neke od analiziranih KZM predstavlja šansu za uspostavljanjem proaktivne saradnje sa mladima iz date lokalne zajednice, u narednim godinama i narednom periodu.

Slikovit prikaz zaposlenih na neodređeno vreme u ispitanim KZM:

Izvor: Istraživanje Regionalnog saveta za saradnju

Kada je reč o budžetu odnosno o izvorima finansiranja ispitanih KZM, u istraživanju je navedeno da je prosečan budžet svake KZM u 2021. godini bio oko 1,4 miliona dinara (što je otprilike 10 000€). Ipak, ovaj podatak iskazuje prosek, dok postoji podatak da je jedna kancelarija za mlade navela da je godišnji iznos budžeta za 2021. godinu bio samo 30.000 dinara, a dvadeset i jedna kancelarija za mlade, odnosno skoro 44%, sprovodila je aktivnosti sa budžetom ispod milion dinara. Kada je reč o dodatnim izvorima finansiranja aktivnosti omladinske politike, sedam KZM je navelo međunarodne donatore kao izvor finansiranja. Polovina (24/48 ispitane KZM) se finansira od donacija Ministarstva za omladinu i sport, njih 16 (33%) finansira se isključivo iz sredstava domaćih donatora, dok 18 (37%) KZM navodi da nema nikakva sredstva, odnosno nikakav izvor finansiranja osim gradskog, odnosno opštinskog budžeta – što je zabrinjavajuć podatak.

Predstavnici i predstavnice lokalnih kancelarija za mlade su za potrebe istr

aživanja Regionalnog saveta za saradnju takođe odgovarali i izdvojili šta je ono što bi prema njihovom mišljenju izdvojili kao najveće probleme sa kojima se u svom gradu/regionu suočavaju. U najvećem procentu, čak 87.5% – odnosno 42 od 48 ispitanih KZM) je reklo da je problem zapošljivosti i zapošljavanja mladih najveći problem, a odmah potom i (ne)aktivno učešće mladih u društvu, tj. u njihovim lokalnim zajednicama. Takođe su izdvojili da je problem nedovoljno učešće mladih u kulturnom razvoju (procentualno 41%). U istraživanju je rečeno i da je iznenađujuće to što je socijalna inkluzija mladih pod velikim rizikom navedena kao razlog za blagu zabrinutost (gotovo 23%), a zdravlje i dobrobit mladih je samo 7 navelo kao razlog za zabrinutost. Kao najmanji razlog za brigu i zabrinutost su navedeni razvoj zdrave omladinske kulture i međunarodna saradnja mladih.

Takođe, u istraživanju koje smo pomenuli postavljeno je pitanje predstavnicima lokalnih kancelarija za mlade o tome koje su njihove oblasti delovanja i u najvećem broju slučajeva (skoro 73%) odgovor je bio da je to oblast aktivnog učešća mladih žena i muškaraca. Malo više od polovine ispitanih lokalnih KZM izjasnilo se da je oblast odnosno delokrug njihovog rada informacioni sistemi i obrazovanje mladih (skoro 60%). Manje od polovine (40%) ispitanih KZM je odgovorilo da je njihova oblast rada pomoć mladima da steknu ili unaprede kompetencije. Trećina (35%) se izjasnila aktivnosti u oblasti zapošljavanja ili zdravlja i dobrobiti mladih kao delokruga rada svojih KZM.

Kada je reč o lokalnim akcionim planovima za mlade, ispitane lokalne kancelarije za mlade, odnosno više od polovine, rekli su da imaju LAP (56%). Od 48 ispitanih, predstavnici 13 KZM su rekli da imaju LAP koji je istekao i naveli da je novi u izradi. Tri kancelarije nikada nisu ni imale LAP.

U istraživanju „Lokalna omladinska politika u Republici Srbiji“ koje je KOMS sproveo, došli smo do podataka da 106 jedinica lokalne samouprave nema lokalni akcioni plan za mlade, odnosno procentualno 73% JLS nemaju ovaj instrument omladinske politike.

Predstavnici/e lokalnih kancelarija za mlade su za potrebe istraživanja Regionalnog saveta za saradnju odgovarali i na pitanje koje sve kanale komunikacije koriste kako bi komunicirali sa mladima – u najvećem broju slučajeva (skoro 90%) su odgovorili da je to putem društvenih medija, potom (68%) je reklo da je to kroz neposredni licem u lice na terenu, a u direktnom kontaktu sa mladima u samim KZM ili u prostorijama lokalnih zajednica je 65% ispitanih KZM. Kroz ovaj podatak vidimo da su događaji i dešavanja koja se organizuju u samim prostorijama kancelarija za mlade važni za održavanje redovnog kontakta sa mladima.

Kada se svi ovi podaci i činjenice uzmu u obzir, razumljivo je zbog čega je saradnja lokalnih kancelarija za mlade sa drugim lokalnim akterima (poput lokalnih saveta za mlade, lokalne uprave i udruženja mladih) od značaja. Za potrebe istraživanja, KZM su ocenile saradnju sa subjektima politike zapošljavanja, a rezultati su prikazani na grafikonu ispod.

Izvor: Istraživanje Regionalnog saveta za saradnju

Ono što su predstavnici kancelarija za mlade ocenjivali su i kapaciteti koje imaju, odnosno ljudski resursi, oprema, sredstva za sprovođenje aktivnosti kao i njihov kapacitet za saradnju sa ključnim partnerskim institucijama. Rezultati su pokazali da je najnižom ocenom ocenjen aspekt sredstava za sprovođenje aktivnosti. Kada je reč o oceni kapaciteta ljudskih resursa kojima raspolažu, oni su ocenjeni i svrstani na viši nivo.

Još jedno od pitanja koje je bilo upućeno predstavnicima lokalnih kancelarija za mlade se odnosilo na to da li je njihova KZM u prethodnih 5 godina bila uključena u sprovođenje nekog međunarodnog projekta koji se bavio mladima u njihovoj oblasti: 82% njih reklo je da nisu.

Posmatrajući sve zajedno, zaključak istraživanja Preduzetništvo mladih, zapošljivost NEET mladih i veštine upravljanja karijerom mladih u Srbiji jeste da su kapaciteti lokalnih kancelarija za mlade za podršku implementacije programa Garancija za mlade pod znakom pitanja iz više razloga. Oko 85% predstavnika/ca lokalnih KZM odgovorilo je da nemaju podatke o broju, strukturi i karakteristikama NEET mladih iz njihovih opština.

Opšti zaključci u kontekstu ove teme su da postoje nedovoljni i heterogeni kapaciteti lokalnih kancelarija za mlade, i da je jedna od ključnih oblasti gde je potrebno da se unaprede kapaciteti lokalnih KZM oblast finansiranja iz lokalnih budžeta. Takođe mnoge kancelarije nemaju neophodne prostorije za sprovođenje aktivnosti. Još jedan od zaključaka je i da se podaci o mladima koji su u NEET statusu ne prikupljaju redovno, što predstavlja teret u smislu razvoja lokalnih politika za mlade, koji bi trebalo da budu zasnovani na dokazima odnosno podacima. Jedan od zaključaka je i da postoji nedostatak saradnje i komunikacije između lokalnih subjekata omladinske politike. Potrebni su i razvijeniji ljudski kapaciteti, pogotovo među lokalnim koordinatorima za mlade koji nemaju često priliku da steknu veštine koje su potrebne za interakciju sa najugroženijim grupacijama mladih.

Ovaj deo istraživanja Regionalnog saveta za saradnju, koji se odnosi na analizu lokalnih kancelarija za mlade, je od velikog značaja i pruža detaljan uvid u funkcionisanje lokalnih kancelarija za mlade, a analiza njihovog rada je bitna zbog početka implementacije programa Garancija za mlade, u kojoj su upravo mladi najveći fokus.

Izvor: Krovna organizacija mladih Srbije