10 načina kako da zaštitiš životnu sredinu!

0
16

Situacija u svetu, kao i u našoj zemlji, kada se radi o zaštiti životne sredine nije sjajna. Vazduh i reke su sve zagađeniji, a nismo ni blizu da suzbijemo posledice klimatskih promena. Verovatno se pitaš možeš li nešto da učiniš. Sa druge strane, sigurno ti je palo na pamet ili ti je neko iz tvoje sredine rekao: Šta ti tu možeš, ti si samo pojedinac/ka.

Svi se mi, sa vremena na vreme zamislimo koliki doprinos možemo da damo kada se radi o ovakvom globalnom problemu. Mnoge naše akcije, pojedinačno ne menjaju mnogo na svetskom nivou, ali pojedinačne akcije hiljada ili miliona ljudi su već nešto drugo. Zato je bitno da ti učiniš ono što je do tebe i da tako podstakneš i druge, naročito mlade ljude da uzmu stvari u svoje ruke.

Šta možeš da učiniš kako bi sačuvao/la životnu sredinu? Tatjana Avramović i Damir Dizdarević daju ti 10 saveta koji ne zahtevaju previše truda i novca. Tanja i Damir u Beogradskoj otvorenoj školi rade u programskoj oblasti Energija, klima i životna sredina i u svakodnevnom radu susreću se sa zanimljivim lokalnim inicijativama koje podstiču ekološki aktivizam kod mladih. Kako više nije pitanje da li nešto možemo učiniti za našu zajednicu, već što ovoliko čekamo, predlažemo ti da čekiraš njihove predloge i pozoveš prijatelje da se zajedno zarazite ovim trikovima.

Izvor: mingl.rs

1. Smanji upotrebu plastike

Da li si upoznat/a sa činjenicom da godišnje preko osam miliona tona plastike završi na otpadu, a često nađe i put do mora i okeana? Milioni životinja godišnje, uključujući i ugrožene vrste, gube svoj život zbog ovakvih nemarnih postupaka. Ali, rešenje za ovaj problem i nije naročito zahtevno: izbegavati svaku kupovinu i upotrebu plastike. Nemoj kupovati flaširanu vodu niti koristiti plastiku za jednokratnu upotrebu poput čaša/plastičnih pribora. Umesto njih možeš uzeti plastičnu flašu za višekratnu upotrebu, koje nisu mnogo skuplje od jednokratnih. Takođe, izbegavaj upotrebu plastičnih kesa, a umesto njih koristi cegere. Danas ima mnogo cegera sa kul dizajnom koji izgledaju mnogo bolje nego kese, tako da ćeš sigurno naći nešto što se tebi sviđa.

2. Zameni kozmetiku i sredstva za čišćenje prirodnijim rešenjima

Kozmetika i sredstva za čišćenje pokazala su se kao izuzetno štetna po našu okolinu. Sam proces pravljenja ovih preparata može značajno ugroziti neke žive organizme jer se u sastavu preparata nalaze različiti toksini koji kroz naš kanalizacioni sistem završavaju u prirodi i pored vode zagađuju i zemljište, narušavaju ekosisteme i završavaju u organizmima različitih biljaka i životinja. Kako je svest o ovom problemu rasla, počela su da se pojavljuju i alternativna rešenja. Tako postoje kozmetički i proizvodi za čišćenje proizvedeni na etički ispravan način i sačinjeni od potpuno prirodnih sastojaka koji ne ugrožavaju okolinu. Prilikom izbora, preporučujemo da uvek pogledaš sastav i na osnovu toga doneseš odluku.

3. Recikliraj, zabavno je

Iako bi bilo najbolje da smanjimo korišćenje stvari koji proizvode previše otpada i nađemo im alternative, ipak će nam se dešavati da koristimo proizvode sa plastičnim, aluminijumskim ili nekim drugim ambalažama. Kada smo već u takvoj situaciji potrudićemo se da taj otpad ne završi samo na nekoj deponiji, nego da se vrati u proizvodni proces, što možemo uraditi kroz reciklažu. Kako su u našoj zemlji reciklažna postrojenja i dalje retka, a sistemska rešenja još uvek nedovoljno razvijena, nekada je teško znati šta sa otpadom koji stvorimo, ali uz malo istraživanja rešenje se može pronaći. Jedno od rešenja jesu i Eko-kese, koje sakuplja JKP gradska čistoća u Beogradu, a drugo su automati koji su počeli da se pojavljuju u pojedinim gradovima u Srbiji i koji zamenjuju plastičnu ambalažu za kredit za gradski prevoz. Privatni reciklažni centri su isto tako uvek opcija, gde samoinicijativno možeš odneti reciklabilni otpad. Dosta korisnih saveta za smanjenje otpada možeš naći i na društvenim mrežama, kao što je grupa Za manje smeća i više sreće.

4. Kupuj lokalno

Da li znaš odakle dolazi tvoja hrana? To je pitanje na koje bismo voleli da imamo odgovor. Kako se dosta kupovine obavlja u supermarketima, do odgovora je teže doći. Hrana u supermarketima dolazi kao deo ogromnog globalnog lanca snabdevanja koji se proteže stotinama, a nekada i hiljadama kilometara. To sve doprinosi emisiji štetnih gasova u našu atmosferu. Takođe, mnogo hrane se baci, najviše zbog toga što se pokvari u samom putu. Kako bi doprineo/la rešenju ovog problema, trebalo bi da što više kupuješ kod lokalnih proizvođača i prodavaca, a prednosti su brojne: Prvo, znaš odakle dolazi tvoja hrana, koja je zbog blizine svežija i manje se kvari, a samim tim se i manje baca. Takođe, koristi se znatno manje hemikalija, pa je uticaj na zagađenje vazduha i zemljišta znatno manji. Treće, u većini slučajeva, lokalne prodavnice su ti dosta bliže nego marketi, tako da ne moraš koristiti kola da dođeš do njih. Ako imaš na umu ove stvari, moći ćeš da pomogneš lokalnim proizvođačima da ostanu u poslu i da njihovo zemljište ostane kvalitetno. Time će se bacati znatno manje hrane i emitovati manje gasova, a ti ćeš dobiti zdraviju i svežiju hranu za koju znaš odakle dolazi.

5. Održiva moda – pazi gde kupuješ

Svi mi volimo da kupujemo nove i kul stvari. Ali da li si se ikada zapitao/la koliko se vode utroši na proizvodnju jedne majice? Cifra će te zapanjiti. Čak 7.000 litara vode je potrebno za to, dok se za jedan par farmerki utroši gotovo 10.000 litara! Sa druge strane, proces reciklaže tekstila ispušta opasne hemikalije, tako da, barem prema trenutnoj tehnologiji, ovo nije najbolje rešenje. A kako sve više i češće kupujemo, problem se pogoršava. Ono što ti možeš učiniti pre svega jeste da se, pri kupovini zapitaš da li ti je ta konkretna stvar zaista potrebna, ma koliko dobar popust bio. Sledeća stvar jesu Second Hand radnje. One su kod nas na lošem glasu, iz potpuno pogrešnih razloga. U njima možeš pronaći zaista dobre i kvalitetne stvari u odličnom stanju za smešnu cenu. Zatim, odeću koju više ne nosiš nemoj nikako bacati, doniraj je nekom udruženju ili pokušaj da nađeš neku namenu za pocepanu odeću, npr. od starih i pocepanih pamučnih majica možeš napraviti krpe. Na internetu možeš pronaći bezbroj primera kako da upotrebiš odeću koja ti više nije potrebna.

6. Smanji ekološki otisak

Automobili jesu veliki zagađivači životne sredine, a u SAD-u čak 75 odsto ugljen-monoksida i 27 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte jesu posledica korišćenja automobila. To doprinosi klimatskim promenama i zagađenju vazduha. Način na koji baš ti možeš pomoći jeste jednostavan. Pre svega izbegavaj vožnju automobilom kad god je to moguće. Koristi javni prevoz, ukoliko postoji ta opcija u tvom mestu. Znamo da to nije uvek prijatno, ali je dobro za životnu sredinu. Kada dođe vreme za kupovinu automobila, jedan od faktora bi trebalo da bude potrošnja i tip motora, gledaj da kupiš neki koji utiče na okolinu što manje. Takođe, kada su u pitanju kraće relacije, nemoj paliti automobil, već idi peške ili biciklom. Dobro je za životnu sredinu, a malo fizičke aktivnosti ti neće škoditi, zdravo je za tebe!

7. Štedi električnu energiju

Iako imamo tu sreću da živimo u doba postojanja električne energije i svega što uz nju ide, bitno je da to ne uzimamo zdravo za gotovo i budemo svesni toga da su za proizvodnju električne energije potrebni različiti resursi, čijom upotrebom dolazi do zagađenja naše okoline. Iako se sada već uveliko širom sveta radi na prelasku na alternativne izvore energije koji ne zagađuju, u našoj zemlji nismo daleko odmakli po tom pitanju. Zato je potrebno ograničiti upotrebu energije, zameniti obične sijalice štedljivim, ugasiti svetla u prostorijama koje ne koristimo, isključiti televizor ako ga ne gledamo i tokom leta iako je jako vruće možeš klimu podesiti na koji stepen više u odnosu na ono što si navikao/la i tako uštedeti energiju.

8. Prati političke procese i učestvuj

Političari donose odluke koje uređuju stanje u mnogim oblastima, a ista je situacija sa oblašću životne sredine. Nekada zakoni ili odluke koje donesu nisu baš najbolje i u svačijem interesu. Zato je mnogo važno da pratiš političke procese i sa vremena na vreme odvoji sat, dva od vremena za zabavu kada surfuješ po netu i iskoristi svoje digitalne veštine da pronađeš informacije. Možeš pronaći brojne sajtove, tekstove, analize, vebinare, stručne konferencije koje govore o problemu koji te zanima. Takođe, možeš kontaktirati i lokalne aktiviste koji ćete uputiti u situaciju.

Što se tiče učešća, to je svakako glasanje na izborima, za onu opciju za koju misliš da je najbolja. Drugo, uvek možeš podstaknuti diskusiju na društvenim mrežama. Širenje svesti je jedna vrsta aktivizma. Treće, možeš se učlaniti u neki pokret ili inicijativu. Takođe, protest takođe spade u vid političke akcije. Ako si se dobro informisao/la i smatraš da se problem mora rešiti, nemoj izbegavati učešće, pa ni sam protest. Nemoj da te brinu tvoje godine i neiskustvo, jer sve što se dešava u zemlji tiče se i tebe!

9. Edukuj sebe i edukuj druge

Zaštita životne sredine je jedna vrlo kompleksna tema i načina na koje možemo da delujemo ima puno. Zato je bitno da se pre svega edukujemo, da čitamo i saznajemo na koje načine funkcioniše priroda oko nas i kako mi, ljudi, utičemo na nju. Internet nam pruža pregršt resursa, od različitih tekstova, preko naučnih radova do kojih je lako doći, sve do kurseva koje nude mnogi univerziteti sveta.

Pored toga bitno je da stečeno znanje širimo dalje, da razgovaramo sa vršnjacima, kolegama, roditeljima i rodbinom i inspirišemo nekoga da promeni svoje loše navike. Često ljudi ne čine nešto loše po svoju okolinu zato što to žele, već zato što ne znaju da je štetno ili da postoji alternativa, zato podeli svoje znanje sa svima sa kojima možeš.

10. Pridruži se eko-inicijativama ili osnuj svoju

U zaštiti životne sredine vrlo je bitno da se udružimo, da zajedno smišljamo rešenja i sprovodimo ih u delo. U našoj zemlji već postoji pregršt inicijativa, od onih koje se bave skupljanjem otpada, edukacijom i mlađih i starijih generacija, do udruženja koja pokušavaju da spreče štetne projekte koji bi narušili prirodna staništa u našoj zemlji. Svest ljudi o značaju ove teme je porasla i mnogo ljudi u Srbiji je počelo da se udružuje i radi na zaštiti svog okruženja. Ali ukoliko se ono što ti želiš da radiš i način na koji želiš da radiš ne poklapa sa postojećim aktivnostima inicijativa i organizacija u tvom okruženju, okupi drugare, kolege, poznanike i započnite svoju. Bitno je da maštate o boljem svetu i da zajedno smišljate načine da taj svet izgradite.

Ukoliko si odlučio/la da želiš da promeniš svoje štetne navike, u redu je da to radiš postepeno. Menjanje navika nije lak proces i nije lako zameniti ih u kratkom vremenskom periodu. Zato korak po korak, odluči šta smatraš da je najrealnije da promeniš danas i počni od toga.

Izvor: mingl.rs
Autori teksta: Tatjana Avramović i Damir Dizdarević